Mladi u Nikšiću nezadovoljni platama, manjkom prakse, podrškom za preduzetništvo, mogućnostima za zapošljavanje…

Jedna od ispitanica kazala je da su je životne i poslovne prilike prije deset godina odvele van Nikšića. Sada, kada ima 29 godina, kaže da bi se vratila u rodni grad, ukoliko bi našla posao kojim bi bila zadovoljna.

“Ono što vidim kao posebno problematično jeste što je godinama u Nikšiću radila samo trgovačka i uslužna djelatnost, protiv kojih nemam ama baš ništa, ali samim tim se onemogućava većini građana da pronađu poslove za sebe i na drugim mjestima. Izbor je sužen, a takav izbor kreira i društvo, a dalje inicira i odliv stanovništva… Nikšićanima treba više radnih mjesta, raznovrsnih i dobro plaćenih, potrebna je bolja infrastruktura, povezanost, možda i širenje urbanog gradskog jezgra, ali držeći se plana Josipa Sladea”, kazala je ispitanica, koja je željela da ostane anonimna.

Za razliku od svoje sugrađanke, Stefan Rosandić odlučio je da ostane u rodnom gradu. Prije pet godina sa dvojicom kolega otvorio je firmu za rezanje i kantovanje pločastih materijala, a prošle godine i balon salu.

“Otvorili smo firmu, možda u najgore vrijeme, u doba korone. Zadužili smo se dosta, blizu 300.000 eura da bismo pokrenuli biznis. Bilo je teško. Pogotovo taj početak. Trebalo je naći radnike, ljudi su prešli kod nas, imali su povjerenja, a to baš nije lako, otvaraš novu firmu, ideš u nepoznato, odjednom korona, nema prometa, nema plata. Jedan period je baš bio težak, posle toga je samo išlo naprijed.”

Rosandić, foto: Marija Goranović

Firma danas zapošljava 18 radnika. Smatra da mladi treba da se okrenu privatnom biznisu, rade za sebe, te da je to u Nikšiću moguće, ocjenjujući ekonomsku situaciju kao dobru.

“Ja sam uvijek za to da čovjek treba da se bavi privatnim biznisom i radi za sebe. Koliko god privrijediš uradio si za sebe, dok god radiš za drugoga nećeš biti dovoljno plaćen, nikad te neće dovoljno cijeniti, da radiš dan-noć. Mislim da je ovo najbolji grad za življenje. Sa malo para može da se preživi. Koliko radimo – imamo i dosta. Po inostranstvu od 11 do 13 časova nema ljudi na ulici, kod nas su lokali puni”, konstatuje Rosandić.

Portal Onogošt sproveo je onlajn anketu, od 12. do 24. decembra, na koju je odgovorilo 126 mladih, od 18 do 30 godina, kako bismo otkrili glavne ekonomske izazove sa kojima se suočavaju.

Na pitanje “Kako ocjenjujete trenutno stanje ekonomije u Nikšiću?” 52 odsto ispitanika odgovorilo je da je stanje loše, 26,4 odsto smatra da je zadovoljavajuće, 16 odsto veoma loše, samo 4,8 odsto ocjenjuje da je dobro, dok samo jedan ispitanik smatra da je odlično.

Rezultati onlajn ankete o ekonomskom položaju mladih u Nikšiću

Da u Nikšiću ne postoji dovoljno mogućnosti za zapošljavanje mladih ljudi smatra 81,7 odsto ispitanika. Njih 7,9 odsto, odnosno deset ispitanika, ocjenjuje da su mogućnosti zadovoljavajuće, jedan ispitanik smatra da su mogućnosti male, dok 9,5 odsto nema mišljenje.

Od 126 ispitanika, njih 50,8 odsto (64) je zaposleno i dominatno rade u privatnom sektoru 84,4 odsto ili 54 ispitanika, dok je 15, 6 odsto ili njih 10 zaposleno na pozicijama u državnoj upravi. Da plata ne zadovoljava njihove osnovne potrebe smatra 65,6 odsto ispitanika, dok je njih 34,4 zadovoljno primanjima.

Platu manju od 600 eura prima pet ispitanika, od 600 do 800 njih 23, od 800 do 1.000 eura – 21, dok više od hiljadu eura zarađuje 15 ispitanika.

Od 126 ispitanih, mladi, njih 53, kao najprespektivnije poslove u našem gradu vide tehnologiju i IT sektor, turizam i ugostiteljstvo (49), poljopriveredu i prehrambenu industriju (43), idustriju i proizvodnju (40), javnu upravu i adminsitraciju (34) i zdravstvo (31).

Među sektorima koji su privlačni mladima našli su se i oblasti kreativne industrije (dizajn, umjetnost i mediji) i obrazovanje i nauka sa po 29 odgovora, finasije, zanat (1). Smatraju da je perspektivan sektor obrada i ugradnja elemenata od punog drveta, dok je jedan ispitanik mišljenja da “pod ovim uslovima, nema perspektive”.

Mladi povećanje broja radnih mjesta dominantno vide kao način na koji bi lokalna uprava Nikšića mogla da pobošlja tržište rada.

Putem ankete lokalnoj vlasti poručuju da je neophodna podrška za mlade preduzetnike (76), ali i bolja saradnja između obrazovnih institucija i poslodavaca (57), povećati ulaganje u sektore sa velikim potencijalom (npr. IT, turizam) 50, više praktičnih obuka i stažiranja (49).

Na pitanje “Šta bi, prema Vašem mišljenju, lokalna vlast trebalo da uradi kako bi poboljšala tržište rada i prilike za mlade u Nikšiću?” mladi odgovaraju da je važno “dovođenje kompanija i biznisa, nevezanih za politiku”, kao i da je “neophodna bolja sistematizacija u preduzećima”.

Takođe, smatraju da nedostaje programa za zapošljavanje kao i neophodnih obuka za poslove.

Više od polovine ispitanih razmišlja o preseljenju

Na pitanje “Kako biste opisali svoje planove za budućnost u Nikšiću?” 29 ispitanih (23 odsto) kaže da razmišlja o preseljenju u drugi crnogorski grad, o preseljenju u inostranstvo razmišlja 28 ispitanika (22,2 odsto). Da žele ostati i raditi u Nikšiću kaže 45 ispitanika (35,7 odsto), a o ovom pitanju nije sigurno njih 24 (19 odsto).

Da neće doći do nekih velikih promjena na tržištu rada u Nikšiću smatra 57 ispitanika (45,2 odsto), biće bolje, sa više prilika za mlade – 22 (17,5 odsto), biće lošije, sa manje prilika za mlade- 30 ili 23, 8 odsto i nije sigurno 13, 5 odsto.

“Mladi ne vide perpektivu u politikama koje donosi lokalna samouprava”

Ekonomski analitičar Mirza Mulešković navodi da su rezultati istraživanja zabrinjavajući, te da bi trebalo da budu poseban alarm za donosioce odluka na lokalnom nivou, iako napominje da uzorak metodološki nije reprezentativan.

Najveći alarm za donosioca odluka, prema njegovim riječima, jesu dva podatka: da mladi ne prepoznaju politike koje se odnose na ekonomski razvoj lokalne samouprave, njih preko 70 odsto, kao i da ne vide potencijal da se Nikšić u nekom narednom periodu razvija.

“Kao ekonomistu me zabrinjava činjenica da mladi u Nikšiću ne gledaju pozitivno na ekonomsku situaciju u gradu, ali takođe, ne vide pozitivno politike koje se kreiraju od strane lokalnih samouprava i ne prepoznaju ih kao politike koje su orjentisane ka razvoju same ekonomije u gradu. Vidimo od zaposlenih lica da njihove zarade nijesu dovoljne da zadovolje potrebe, pa samim tim je jasno da se mora više raditi na unapređenju životnog standarda na teritoriji Nikšića, moram priznati da je ovo trend i na nivou Crne Gore”, kaže Mulešković.

Mulešković, foto: Privatna arhiva

Ističe da je jasna poruka mladih da ne vide perspektivu u politikama koje donose lokalne samouprave i da te politike nijesu razvojne, pa samim tim, poručuje, treba da se više uključe u proces donošenja odluka.

Konstatuje i da zabrinjava činjenica da je većina ispitanika odgovorilo da razmišlja da napusti Nikšić, da se preseli u drugi crnogosrki grad ili inostranstvo, što prema ocjeni Muleškovića, jasno govori da je taj trend napuštanja i dalje aktuelan, te da se nije unaprijedilo stanje po pitanju životnog standarda, posebno mladih ljudi.

“Raduje me činjenica da su mladi prepoznali ono što bi trebalo da radi lokalna samouprava, a ne radi. To je da ulaže u preduzetništvo mladih, da se kreira što više linija koje će prepoznati mlade u ovom dijelu. Nadam se da će lokalna uprava prilikom donošenja odluka ovo uzeti u obzir, jer ovo predstavlja veoma bitnu kariku”, kazao je on.

Poručuje da je neophodno raditi na jačanju programa za razvoj preduzetništva, unapređenju položaja mladih u procesu donošenja odluka, mnogo veću atraktivnost privrede i ulaganje i rad u kreiranju stimulativnog poslovnog ambijenta u cilju otvaranja novih radnih mjesta, a ne zapošljavanje u javnom sektoru.

Fokus na turizam i IT sektor

Da bi ekonomska slika u Nikšiću bila bolja, potrebno je raditi na razvoju turizma i IT sektora, smatra Ivo Županović, ekonomista i turizmolog.

Neophodno je, ocjenjuje, unaprijediti smještajne kapaciteta, prevashodno u dijelu kolektivnog smještaja, razvoju ruralnog turizma, izgraditi hostele u gradskom jezgru i okrenuti se sportsko- rekreativnom i kulturnom turizmu.

“Razvojem navedenih vidova turizma, smatram da bi se u sferi malog i srednjeg biznisa u turizmu, potom ekspanzije kadrovskog potencijala kroz zapošljavanje u smještajnim objektima u kolektivnom smještaju, ali i kadrovskim potencijalima koji bi radili u turističkim agencijama i elektronskom marketingu u srednjem roku. Tako bi se značajno popravila slika kada je u pitanju zapošljavanje mladih”, konstatuje Županović.

Županović, foto: Privatna arhiva

Smatra da je Inovaciono-preduzetnički centar “Tehnopolis” značajan resurs za zapošljavanje mladih ljudi i razvoj malih biznisa.

“Potrebno je razvijati oblasti koje će donijeti adekvatnu ekonomsku zaradu, jer je u ovom trenutku prosječna zarada u Nikšiću, po zvaničnim podacima za oktobar 2024. godine (900 eura), niža od državnog prosjeka 944 eura. Smatram da je neophodno napraviti takvu strukturu i projekciju radnih mjesta koje bi omogućile povratak mladih sa studija u Podgorici i regionu u Nikšić, što bi iniciralo dodatno kadrovsko snaženje i ekonomski zamah”, kaže Županović.

Učešćem u projektima povećati zapošljavanje

U lokalnom Sekretarijatu za kulturu, sport, mlade i socijalno staranje kažu da realizuju brojne mehanizme podrške kako bi se poboljšao položaj mladih u gradu pod Trebjesom. To su uglavnom odnosi na realizovanje projekata i radionica.

Shodno Zakonu o mladima, resorni Sekretarijat je, ističu, u obavezi da strateški djeluje kroz kreiranje Lokalnog akcionog plana za mlade.

Sekretar pomenutog Sekretarijata za kulturu, sport, mlade i socijalno staranje Dejan Ivanović kaže da lokalna uprava, shodno raspoloživim mogućnostima, nastoji da ublaži posljedice ovog problema učešćem u projektima koji imaju za cilj povećanje zapošljivosti.

“Tokom prethodne godine, kroz projekat „Program izvrsnosti zapošljavanja“, osam mladih osoba je prošlo motivacione radionice za nezaposlene i licencirane obuke. Na ovaj način dodatno su unaprijedili svoja znanja i vještine i postali konkurentni na tržištu rada. Jedna od aktivnosti ovog projekta jeste formiranje Lokalnog partnerstva za zapošljavanje i donošenje Strategije zapošljavanja u opštini Nikšić 2024-2028“, saopštio je Ivanović.

Ivanović

Iz Sekretarijata navode da su u saradnji sa nevladinim organizacijama, srednjim školama i Zavodom za zapošljavanje održali nekoliko radionica sa ciljem, kako su naveli, poboljšanja ekonomskog položaja i zapošljavanja mladih. Dodaju da su mlade učili kako da naprave što kompletniji CV, ali i da razmišljaju o karijeri već tokom srednje škole.

Podsjeća da je lokalna uprava povećala studentske stipendije na 200 eura i obuhvat mladih koji ispunjavaju uslove. Naredne godine, kaže Ivanović, biće fokus na implementaciji programa „Garancija za mlade“.

Pad broja nezaposlenih

Statistika i brojke pokazuju pad broja nezaposlenosti među mladima u Nikšiću.

Na evidenciji nezaposlenih u Nikšiću na dan 20. 12. 2024. od ukupno 3.191 lica, mladih između 18 i 30 godina, je 739, što znači da učestvuju sa 23,15 odsto u ukupnoj nezaposlenosti, kaže Nataša Radulović samostalna savjetnica za profesionalnu orjentaciju na nikšićkom Birou rada.

Radulović, foto: Marija Goranović

Među nezaposlenima najviše je mladih sa VII1 stručne spreme – 331, kao i sa IV njih 180.

Unazad četiri godine u Nikšiću se, prema podacima Zavoda, bilježi pad broja mladih nezaposlenih.

Tako je u 2021. godini na dan 20. decembar bilo 1.549 nezaposlenih, 2022. – 1.206, dok je minule godine na evidenciji bilo 739 mladih.

“Poslodavci su ove godine najviše tražili radnu snagu iz oblasti obrazovanja (469), zatim trgovine na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikala (113) i u djelatnosti prerađivačke industrije (88). Od zanimanja najviše su tražena iz grupe nastavnici prirodnomatematičke struke – profesor matematike, profesor fizike, profesor hemije, profesor informatike…”, navodi Radulović.

Od ukupno 1.324 lica koja su tokom ove godine zaposlena sa evidencije Biroa rada Nikšić njih 363 su mlađi od 30 godina. Najviše je bilo zapošljavanja mladih sa IV (126) i sa VII1 (81) stepenom stručne spreme.

“Jedan od značajnih problema u zapošljavanju mladih je tzv. strukturna nezaposlenost, odnosno nepodudarnost ponude i potražnje za radnom snagom”, kaže Radulović.