Biznisom se bavi od srednjoškolskih dana: Nikšićanka Ema Nuković izrađuje nakit

Kreativnost, talenat, ali i radoznalost bili su joj, kao srednjoškolki, motivacija za početke ovog hobija, da bi se kasnije razvili i u izvor zarade.

“Sve je počelo kao hobi, bilo mi je interesantno to istraživanje i dolaženje do nekih novih tehnika. Kasnije je već postalo neki izvor zarade, a aktivnije sam počela da se bavim zadnjih pet, šest  godina, kad sam i prvi put učestvovala na sajmu nakita koji je organizovala Delta city”, kazala je ova dvadesetšestogodišnjakinja koja je do sad učestvovala na preko 50 sajmova po Crnoj Gori.

Iako je izrada nakita nešto u čemu se najviše pronalazi, Ema nije bila uvijek fokusirana samo na to, već je radoznalost natjerala da se oproba i u izradi drugih predmeta.

“Kada bi me nešto zainteresovalo to bih i radila, pa sam tako pravila sama cvjetne aranžmane, reciklaže, od papira su pravljene korpe, cvijeće od krep papira, razne predmete od kože, magnete,  a za 8. mart i Dan zaljubljenih radila sam elemente sa tom nekom simbolikom”, objašnjava ona.

Za izradu nakita, iako možda po cijenu niže zarade trudila se, kaže, da stremi ka kvalitetnijim komadima.

“Trudim se da koristim taj neki materijal koji je kvalitetniji, radim sa aluminijumskim lancima koji ne tamne, jer mi je bilo važno da napravim nešto kvalitetno kako bih zadržala mušteriju, ali prvenstveno jer ljudi na njih ne mogu imati alergijske reakcije. Radim i sa kristalnim prelicama. U početku sam samo radila sa nakitom od polimerne gline, ali je malo ljudi kod nas koji cijene to”, pomalo razočarano otkriva Ema.

To nije jedini razlog zašto prodajom nakita nije baš zadovoljna, već, kako kaže, to što nema dovoljno sajmova na kojima bi mogla da plasira svoju robu, kako je to ranije činila na onima koje je organizovala Opština.

“U početku  je prodaja išla veoma dobro, ali vremenom je tržište postalo zasićenije, ljudi su počeli intezivnije da se bave izradom nakita tako da je sa konkurencijom i posao opao, ali i ljudi koji su organizovali sajmove sve rjeđe i rjeđe rade na tome”, iskrena je Ema.

Ipak u Nikšiću se uvijek nađu kupci, jer, kako šaljivo navodi ona, Nikšićanke vole da imaju sve originalno i unikatno.

U nadi da će se unikati nekad još više cijeniti Ema je odlučna da nastavi sa ovim poslom, ako ni zbog čega drugog onda zbog strasti prema njemu.

“Jednostavno, počnem da pravim bez neke slike u glavi, nižem perlice pa šta ispane. Meni je to nekako vid relaksacije i, zaista, uživam u tome”, završila je Ema.