Pristup je dozvoljen samo zaposlenima, a vlasnik jedne od većih farmi u Nikšiću, Petar Nikčević, kaže da su u kontaktu sa Veterinarskom stanicom preduzeli sve neophodne mjere.
„Ne puštamo lica koja nijesu zaposlena na farmi, postavljanjeni su komarnici, stavili smo dezobarijeru. Ne puštamo kupce da dolaze nego im mi isporučujemo dalje od farme šta koga interesuje. Sad će proljeće, narod ide od mjesta do mjesta, traži gdje ima prasadi, raspituje se za cijenu, to ćemo da ukinemo, nego po želji, koliko želi prasadi i toliko će biti isporučeno, da se niko ne bi pojavljivao na farmi, vodimo računa“, kazao je za portal Onogošt Nikčević.
Ističe da vode računa što je do njih, ali u slučaju, ako bi kuga zahvatila farmu, morali bi da unište čitavu prasad.
Zbog toga skreće pažnju da treba povesti računa o ilegalnom uvozu svinja, posebno preko Bosne i Hercegovine. Apeluje da zbog toga ne prijeti samo afrička kuga svinja već i druge bolesti.
„Mogu da uvezu virus i sve nas domaće poljoprivredne proizvođače unište, i sami kupac je u minusu, ako je uginulo samo jedno prase“, upozorava Nikčević.
I na farmi Durutovića, u Gornjem Polju, kažu da nije bilo teško ispoštovati mjere.
„Od Ministarstva smo imali savjetovanje kako da čuvamo farmu. Na ulazu kod svinja postavljena je dezinfekciona barijera, to je jedna posuda sa preparatom na bazi hlora i tu svaki put kad se uđe na farmu dezinfekujemo obuću. Imamo komarnike na prozorima. Jedino ja ulazim na farmu, mi se trudimo da se zaštitimo maksimalno koliko je moguće, ne dozvoljavamo nikome pristup farmi“, kaže vlasnik farme Bato Durutović.
Preko 20 godina ovaj domaćin bavi se poljoprivredom, na farmi trenutno ima 11 krmača. Mišljenja je da je mala mogućnost da dođe do širenja zaraze. To opravdava malim brojem farmi u Nikšiću i završetkom klanice.
Kaže da trenutno nemaju ugovorenu prodaju, ali da će od februara početi potražnja malih prasadi.
„Tu će sad biti malo komplikovanije, kad dođe do prodaje, tu će morati doći do kontakta sa kupcima“, kaže Durutović.
Problem je, ističe, što registraciona baza u Veterinarskoj stanici ne funkcioniše, zbog čega neki farmeri ne mogu da registruju prasad po brojevima. Ako dođe do širenja zaraze, prema njegovom mišljenju, tu može nastati problem jer u slučaju uništavanja farmi i nedostatka ušnih minđuša, oni ne bi mogli da naplate materijalnu štetu.
Čekaju uzorke 11 divljih svinja
Direktor Veterinarske stanice Nikšić Petko Mikić objašnjava da centralna baza podataka na nivou čitave države ne radi od 23. avgusta i da, prema nagovještajima Uprave za bezbjednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove, očekuju da je svakog dana puste.
On je kazao da farmeri imaju mogućnost da obilježe prasad i svinje i da dobiju odgovarajući papir o registraciji.
„Onog momenta kada se bude aktivirala baza, odnosno Centralni registar, mi ćemo to naknadno unijeti. Dok baza ne radi, oni će imati i ušne markice i zvaničan dokument da su grla registrovana, tako da tu uopšte nema problema. Što se tiče obilježavanja i izdavanja dokumenta da su grla obilježena što je najbitnije, sve drugo, unos u bazu podataka je najmanji problem, barem po meni, ako ima zvaničan dokument i ima ušnu markicu to grlo je registrovano i evidentirano, samo je pitanje kada ćemo ga unijeti u bazu podataka, to zavisi od drugih, ne zavisi od nas“, kazao je Mikić.
Prvi slučaj afričke kuge svinja u Crnoj Gori registrovan je u rejonu Crkvica kod dvije uginule divlje svinje.
Veterinarskoj stanici je od pojave kuge dostavljeno 11 uzoraka divljih svinja koje su ustrijeljene u toku lova.
Uzorci su juče poslati Specijalističkoj veterinasrkoj laboratoriji koja treba u roku od 48 sati da odradi ispitavanja. Mikić kaže da na osnovu kliničkih pregleda organa, nema sumnje da se radi o afričkoj kugi, ali čekaju da laboratorija utvrdi konačnu dijagnozu.
Podsjeća da je obaveza svakog lovca da od ubijenih svinja dostavi unutrašnje organe Veterinarskoj stanici, koje oni potom dostavljaju podgoričkoj laboratoriji.
Ističe da je bilo pitanje dana kada će se i pod kojim uslovima pojaviti afrička kuga svinja, jer je radijus kretanja tih divljih životinja 30 kilometara i više.
„Sva sreća što se kuga pojavila u periodu kada je završena klanica, tako da nema opasnosti zasad“, ističe direktor Veterinarske stanice.
Primjećuje da su veći farmeri svinja posebno oprezni i hoće da preduzmu mjere koje su neophodne.
Mikića, kao i farmera Nikčevića, plaši ilegalna trgovina svinja.
„Jedino se plašim u pitanju ilegalne trgovine svinja ili ilegalni uvoz svinja, naročito preko Bosne i Hercegovine, tu se najviše plašim, da tu ne probije zaraza. Nelegalna trgovina može da izazove probleme. Često upozoravam te ljude da strogo vode računa, oni ne znaju da je prase ili svinja koje se nelegalno uvozi da li je u inkubaciji ili nije, ne mogu ni ja da saznam dok ne pokaže neke kliničke znake. Divlje svinje neće biti opasne koliko će biti opasna ilegalna trgovina, nje se uvijek plašim“, apeluje Mikić.
