On je, komentarišući poruku predstavnika Centralne banke da od banaka očekuju dodatni grejs period za građane i privredu koja trpi posljedice aktuelnih mjera, kazao da dodatno linearno opterećenje banaka nije preporučljivo, jer je svaka od njih priča za sebe u odnosu na mogućnosti.
"U sistemu imamo već obezbijeđenih 80-ak miliona eura novih sredstava, gdje sam neformalno upoznat sa uslovima koji bi mogli zadovoljiti apetite grejs perioda na optimalan način. Svakako banke, kada definišu proizvode, same će izaći sa ponudom", kazao je Pejaković, Pobjedi.
Uvođenje moratorijuma na otplatu kredita je uvećalo likvidnost građana i preduzeća za 150 miliona eura, što predstavlja skoro tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) Crne Gore i to je konkretan doprinos banaka.
Pejaković je podsjetio da su banke, pored opterećenja moratorijumom, nastavile kreditno poslovanje tako da su tokom marta i aprila odobrile 4,94 hiljade novih kredita u vrijednosti od oko 115 miliona eura, od čega je veći dio, oko 80 miliona, plasiran privredi.
On je dodao i da su poslovne banke u pregovorima sa majkama bankama ili potencijalnim međunarodnim finansijerima.
Pejaković je naveo da su kod međunarodnih finansijskih institucija uslovi zaduživanja uz državne garancije neuporedivo povoljniji od komercijalnih uslova i da je situacija vanredna i neuporediva sa bilo kojim ekonomskim izazovom u istoriji finansija.
"Zahtjevi privrede su vanredni, tako treba upariti izvore, ročnost sredstava sa potrebama privrede. U bankama je veliko radno opterećenje, ne samo organizacijom poslova na daljinu, već i zbog očekivanja da amortizuju finansijski udar u otplati postojećih kredita, ali i u finansiranju oporavka kako privrede, tako stanovništva i državnih projekata", rekao je Pejaković.
On smatra da je pandemija dodatno naglasila probleme privrede i pojačano nametnula potrebu za rješavanje, ali ekonomski, finansijski atipično kroz očekivanu podršku od države, jer je nametnuto višom silom.
"Banke moraju pratiti međunarodne standarde, sagledati mogućnost za pojednostavljivanje procedure, uz uspostavljanje ravnoteže između potrebe brzog prenosa sredstava za likvidnost preduzećima i zaštite banke i sjutra države koja bi garantovala za znatan iznos plasmana firmama kroz izbjegavanje garancija za pokriće kredita sa visokim rizikom neplaćanja", kazao je Pejaković.
izvor: RTCG
