Saradnik na programima u Centru za građansko obrazovanje Vasilije Radulović kaže da je činjenica da po Zakonu o sprečavanju korupcije javni funkcioner nije obavezan dati saglasnost ASK za pristup podacima na računima bankarskih i drugih finansijskih institucija, što znači da funkcioneri koji ne daju saglasnost time ne krše zakon. Međutim, kako ističe, to što obaveza ne postoji ne znači da ne može biti dobra volja funkcionera, ali i poruka da se dosljedno zalažu za transparentnost.
"Pošto je naša politička kultura nedovljno razvijena i koriste se sve korisne praznine u zakonima, CGO je i ranije ukazivao da su potrebne izmjene Zakona o sprečavanju korupcije, a jedna od tih izmjena bi mogla adresirati i to pitanje. Naravno, uvid u bankarske račune, u slučaju da se učini obavezanim za sve javne funkcionere, mora biti uz obezbjeđenje zaštite ovih podataka u skladu sa međunarodnim standardima kako ne bi došlo do njihove zloupotrebe", istakao je Radulović.
Ovo je, svakako, kako kaže, primarno pitanje odnosa prema transparentnosti i ukazuje da su javni funkcioneri glasni u nekom uopštenom zalaganju za uspostavljanje transparentnosti, a u praksi nevoljni da daju saglasnost nadležnoj Agenciji da izvrši uvid u njihove bankovne račune. I važno je naglasiti jedno – ovo je tačka na kojoj se nalaze funkcioneri iz različitih struktura i političko-ideoloških profilacija, uključujući i neke iz rukovodstva te iste Agencije.
Zabrinjavajuće stanje
Koordinator programa ljudska prava i pravde u NVO Građanska alijansa Zoran Vujičić kaže da zabrinjava činjenica da javni funkcioneri u znatnoj mjeri i dalje ne dozvoljavaju pristup svojim bankovnim računima.
"Iako saglasnost za pristup daju sami funkcioneri, to jest to nije obavezujućeg karaktera, ovo ukazuje da ova lica nemaju povjerenje u rad same Agencije, sa jedne strane, i, sa druge, da ne žele da se dodatno kontroliše njihov imovinski karton. Agenciji su po ovom pitanju ograničene mogućnosti upravo jer je to na savjesti samih javnih funkcionera, ali bi svojim radom i povećanjem povjerenja građana u narednom periodu mogli posredno da utiču da se ohrabre svi koji to nisu radili do sada da to počnu da rade", smatra Vujičić.
Prema ocjeni Veska Pejaka iz Alternative Crna Gora, onaj ko krije račune, a javni je funkcioner ili službenik, pokazuje da ne poštuje transparentnost. Kaže da je u nekim zemljama, kao na primjer u Švedskoj, moguće pristupiti računu svakog građanina, ne samo političara.
"Ne bi trebalo da bude tajna koliko ko zarađuje i koju imovinu ima. Zašto bi krili koliko ko ima imovine! Nije sramota nemati ili imati, sramota je i krivična odgovornost na koji način su neki ljudi stekli to što imaju. Svi mi smo 90-ih godina startovali sa skoro istom imovinom. Skoro svima nama su roditelji možda ostavili stan kao nasljedstvo. Odjednom neki pojedinci na javnim funkcijama imaju stotine miliona, stanove na primorju, vikendice, barove, zgrade... Od čega?! Dok su naši roditelji primali plate od dvije njemačke marke, oni su trošili flaše viskija koje koštaju po nekoliko stotina maraka! Šta se bre svi nešto lažemo i sve uvijamo u "političku korektnost"?! Lopov je lopov, ne može biti "kontroverzni biznismen"", kaže Pejak.
On ističe da ljudi treba da znaju da nema povratka na staro.
"Ako sve nelegalno ne bude oduzeto, nećemo imati od čega da živimo. Zato treba oduzeti sve što je nelegalno stečeno i rasprodati. Ili dati u humanitarne svrhe. Što se tiče funkcionera koji ne daju pristup svojim računima, ne treba im isplaćivati plate na račune, jer su možda povezani sa računima sa kojih se pere novac! To može taj državni organ povezati sa tom aktivnošću. Treba ih odmah otpustiti", smatra Pejak.
