On objašnjava da je to zahtjev zahtjev koji pred crnogorske vlasti odavno postavlja Evropska unija, u procesu pridruživanja.
„Kada to traži, Evropska unija ne želi hermetički zatvorene granice, već sigurne granične prelaze i slobodan protok ljudi i roba. Želi zaustavljanje i prekidanje švercerskih kanala, droge i cigareta prije svega, koji su odavno poznati na crnogorskim graničnim prelazima prema Kosovu sa jedne strane, i prema Evrposkoj uniji, sa druge“, kaže naš izvor.
On priča da postoji veliki broj uređaja koji se koriste u razvijenim evropskim državama, ali da je jasno da mi ne možemo u startu i odjednom sve imati.
„Trebalo bi iskoristiti taj zahtjev Evropske unije i potraživati finansijska sredstva iz njenih fondova za opremanje graničnih prElaza. Dok ta sredstva ne stignu, za početak bi se mogli nabaviti mobilni skeneri koji ne koštaju mnogo, oko trideset hiljada eura. To nije veliki skener koji ima Luka Bar, i kakav posjeduju Makedonci, ali je dovoljno dobar za otkrivanje narkotika i druge švercerske robe u automobilima“, objašnjava policijski izvor.
Još neki od uređaja koje su neophodni na crnogorskim graničnim prelazima su ručne termovizijske kamere, koje služe za otkrivanje ilegalnih prelazaka granice u noćnim satima, kao i optičke sonde.
„Crnogorski granični prelazi će, kad tad morati da imaju senzore za prisustvo raznih gasova. Moraće da imaju i takozvanei 'sabre 4000', koji između ostalog, analizira i detektuje tragove isparenja anhidritne kiseline koja se koristi u industriji droge, posebno heroina“, upozorava naš policijski izvor.
Takođe jedan od poznatih uređaja koje za sada posjeduju samo crnogorski aerodromi su dektorska vrata.
„Osim onakvih, malih, kakve ste viđali po aerodromima, moraćemo da imamo i velika detektorska vrata koja služe za pregled vozila, od malih putničkih, do kamiona. Rendgeni su takođe nešto zašta se pretpostavlja da se mora imati na graničnim prelazima“, kaže naš izvor.
Među neophodne granične uređaje on nabraja i metalni detektor koji služi prije svega za otkrivanje naoružanja, odnosno za sprečavanje šverca oružja. Zatim takozvani baster za otkrivanje skrivenih drvenih stvari i prostora od drveta.
„Fiberoskop je sprava kojom se pregleduju rezervoari za gorivo u kojima se nerijetko skrivaju droga i druge švercerske robe. Ono što se podrazumijeva da se već sada mora imati su mobilni reflektori, ručne baterije, ručni alat za rasturanje vozila u cilju pretrage i za pregled površina na brodovima. Zatim oštri vrhovi za zabadanje u mekanu robu u kojoj se takođe skrivaju narkotici“, priča ovaj policijski službenik.
Tu su još neka sitnija pomagala, poput ogledala i optičkih sondi, ali i takozvani uređaj koji služi za otkrivanje zatvorenih prostora.
„Sljedeća neophodna stvar je da svi granični prelazi u Crnoj Gori budu dobro kompjuterski opremljni i da budu sistemom informaciono povezani u jednu cjelinu. Takođe se podrazumijeva obučavanje, znanje i usavršavanje carinika i policajaca. Potrebni su nam i dobri kadrovi na granicima, sposobni i stručni ljudi koji nijesu partijski zaposlene neznalice. Znači, kada se radi o graničnim prelazima, o graničnim policajcima i carinicima, tu je potrebno potpuno eliminisati partijska zapošljavanja“, kaže ovaj dobro verzirani policijski službenik.
Nešto što se ne smije zaboraviti kada se radi o borbi protiv trgovine narkoticima su psi tragači, odnosno psi obučeni za otkrivanje droge. Takve pse, vjerovali ili ne, trenutno nema ni jedan granični prelaz na sjeveru Crne Gore, koji je posebno zanimljivo područje kada se radi o švercu droge.
„Opremu o kojoj pričamo nephodno je što hitnije nabaviti makar za granične prelaze Kula, Božaj, Sukobin, Dračenovac, Dobrakovo i Debeli Brijeg. Naravno i za aerodrome u Tivtu i Podgorici. To je pretpostavka za borbu protiv ne samo narkodilera, već i protiv švercera oružja, pa i svih drugih vrsta pregograničnog šverca. Za ulazak u Evropsku uniju, to će morati da imaju svi granični prelazi“, priča izvor Portala RTCG.
On vjeruje, međutim, da samo materijalna sredstva u pitanju, već i volja da se to stvarno i uradi, odnosno nabavi. Pri činjenicama da skoro ni jedan granični prelaz u Crnoj Gori nije tehnički opremljen, kao što to nije, primjera radi, granični prelaz Kula, ne zvuči nevjerovatno konstatacija jednog analitičara da narko dileri idu ne jedan, kao obično, nego mnogo više koraka ispred onih koji treba da im budu prepreka na putu.
Zbog toga ne treba da čudi podatak da je dilovanje droge i šverco akciznih roba najjača privredna grana na sjeveru. Od jednog kilograma heroina s polazne tačke, u lancu dilera do krajnjeg kupca, pravi se i do pet kilograma, ili pet hiljada grama „obogaćenog“ svim i svačim, od brašna do mišomora.
Tako je jedan od dilera koji je uhvaćen sa sto grama heroina, priznao je da je i sam na tako prljav heroin dodavao šećer u prahu. Na deset grama droge, još dva grama šećera. I prodavao po cijeni od 50 eura za gram, trgujući na malo, do je trgovina na veliko bitno drugačija.
Put droge na veliko, na takozvanoj Avganistanskoj transverzali, od istoka i dalekog Avganistana do zapada, vrlo često organizovano vodi preko graničnog prelaza Kula, i dalje preko Crne Gore. Svjetske obavještajne agencije i evopski zvaničnici to odavno znaju, i zato se od naše države u procesu pristupanja EU zahtijeva da prekine švercerske kanale i ojača svoje kapacitete na svim graničnim prelazima.
Dok god švercerski kanali rade, neće biti otvaranja granica na našim prostorima prema Evropskoj uniji.
