Riječ je o V. K. iz Povije, koji je bio bolestan i nije bio radno sposoban. Živio je u lošim uslovima, sa oko 60 eura primanja.
Predstavnici Banke hrane tvrde da su se tim institucijama za pomoć obratili 18. februara, ali da su odgovor dobili jedino od kancelarije ombdusmana kojeg su, takođe, informisali o problemu. Zaštitnik ljudskih prava tada im je saopštio da očekuje da će nadležni kojima su se obratili preduzeti aktivnosti u skladu sa ovlašćenjima.
Nažalost, kako ističu iz Banke hrane, to se nije dogodilo.
“Mjesec dana nakon našeg prvog obraćanja ovim institucijama, čovjek je nađen mrtav u prostoru koji je nazivao domom iako tamo nije bilo ni vrata, ni kreveta a ni ostalih potrebnih stvari. Kuća se urušavala. Da tragedija bude veća, čovjek je bio bolestan i nije mogao da radi. Živio je od nekih 60 eura primanja. Bio je sam i nezbrinut”, piše u saopštenju koje je potpisala predsjednica Banke hrane Marina Medojević.
Istakla je da strahuje da se nešto slično može ponovo dogoditi i da zato ministar rada i socijalnog staranja, ali i premijer, moraju odgovoriti ko je odgovoran za ljude koji se nađu u nevolji, da li država mora da im pomogne, ili je to stvar nečije procjene.
Medojevićeva pita i zašto ljudi nemaju povjerenje u institucije sistema i ne javljaju se njima već Banci hrane za pomoć.
“Da li to znači da sistem nije podrška ljudima u nevolji i da su ljudi prepušteni sami sebi? Mislimo da je situacija jako ozbiljna i da zahtijeva ozbiljnu reakciju društva i sistema. Čovjeka nema i ne možemo ga vratiti, ali možemo onemogućiti da se ovakve tragedije ponavljaju. Krajnje je vrijeme da socijalna politika bude po mjeri ugroženih ljudi i udaljena od nemara i zloupotrebe”, poručili su iz Banke hrane.
Oni su medijima dostavili elektronska pisma upućena nadležnima na koja im, kako ističu, nijesu odgovorili.
Zbog toga se, kažu, i pitaju da li da uopšte ubuduće pišu institucijama sistema, jer saradnja izostaje.
“Banka hrane skoro svakodnevno šalje zahtjeve za pomoć u ime siromašnih građana institucijama sistema. Povratnih reakcija i informisanja sa njihove strane skoro da nema.
Tu i tamo čujemo od tih porodica za koje smo molbe slali da su ih pozvali na razgovor i da su dobili jednokratnu pomoć, koja se najčešće kreće 30-50 eura i za koju postoji zakonska mogućnost da je dobiju maksimalno dva puta tokom godine. Građani nam kažu da im se sugeriše da se ne obraćaju za pomoć Banki hrane”, stoji u saopštenju za javnost.
“Nosili smo mu hranu i nudili smještaj”
Iz nikšićkog Centra za socijalni rad saopštili su “Vijestima” da su sa slučajem V. K. odavno upoznati, da su ga više puta obilazili i nosili mu hranu, a posljednji put 4. marta.
Kazali su i da je V. K. živio u kući koja je bila u lošem stanju, da su mu ponudili smještaj u Domu, kao i da je to odbio, jer nije želio da napusti Poviju.
Kazali su da je bio korisnik prava iz oblasti socijalne zaštite i da je sva prava koja mu pripadaju koristio.
Pojašnjavaju da je Banka hrane mogla od V. K. lično da dobije informaciju da li su ga iz Centra posjetili, kada su mu i koliko puta pomagali, kao i da su mu 4. marta odnijeli hranu.
Ističu i da su 26. marta Banci hrane poslali mejl kojim ih mole da im dopise šalju na zvanični mejl sa sajta Centra za socijalni rad.
“Iz resornog ministarstva nam povodom svakog slučaja traže nalaz i mišljenje šta smo konkretno uradili. Tako je bilo i povodom slučaja V. K. Zaista nam je žao što je preminuo, ali Centar za socijalni rad je uradio sve što je u našoj moći da mu pomogne”, poručili su.
Izvor: vijesti.me
