Damjanović, ipak, tvrdi da će se prije bilo kakve odluke konsultovati Ustavni sud, te da će, ukoliko i vrate obavezno zdravstveno osiguranje, tu stavku plaćati samo oni sa zaradama višestruko većim od prosječne.
Kako god, moraće da se razgovara sa socijalnim partnerima, koji tvde da novca za zdravstveni sistem ima.
Nema sumnje da je odluka o ukidanju obaveznih zdravstvenih doprinosa bila loša. Sada je došla na naplatu - budžet je, kaže ministar finansija Aleksandar Damjanović, oprećen za oko 200 miliona eura, a održivost javnog zdravlja pod znakom pitanja.
“Ispred mene je Ustav Crne Gore, član 67 koji govori o socijalnom osiguranju - glasi da je socijalno osiguranje zaposlenih obavezno. I po meni je to neupitno ustavna kategorija”, kaže Damjanović za TVCG.
A ustavnost Zakona o ukidanju obaveznog zdravstvenog osiguranja sada nije moguće provjeriti.
I samo to je razlog zbog kojeg će u Vladi još malo sačekati s odlukom o eventualnom vraćanju obaveznog zdravstvenog osiguranja.
“Ne razmišljamo, da budem precizan u ovom trenutku o toj opciji, dok ne provjerimo zakonitost odluke da se ukine doprinos od strane prethodne administracije. Nadam se da će se Ustavni sud brzo kompletirati da provjerimo tu ustavnost”, naveo je ministar finansija.
Odluku o ukidanju zdravstvenog osiguranja Unija slobodnih sindikata pozdravila je, jer su tada kažu, dobili garancije da zbog povećanja zarada u javnom sektoru zdravstvo neće trpjeti, te da novca u budžetu ima.
“Ako se krene u proces ponovnog uvođenja doprinosa, taj neko će morati i insistiraćemo da nam objasni zbog čega to radi, a nije pokušao da sa prohodne strane obezbijedi ta sredstva. Mi odgovorno tvrdimo da ta sredstva mogu da se se obezbijede iz budžeta. Tako da pozivam donosioce odluka da više razgovaramo o prihodnoj strani budžeta. Primjera radi, da se uvede sistem odgovornosti na svim nivoima, da se racionalno troše buđetska sredstva što sad trenutno nije situacija”, naveo je generalni sekretar USSCG Srđa Keković.
Da u Vladi ozbiljno razmatraju vraćanje zdravstvenih doprinosa ranije je saopštio ministar zdravlja Dragoslav Šćekić. Kako god da odluče, moraju konsultovati socijalne partnere, jasan je Keković.
“Ostajem pri ideji da je u najmanju ruku pravedno da visoke zarade, preko 1000, 1500 eura negdje moraju da budu u tom nekom spektru gdje bi se doprinosi zdravstveni plaćali makar minimalno, 3 do 5 procenata”, naveo je Damjanović.
Doprinosi za zdravstveno osiguranje ukinuti su krajem 2020. godine, a iako je bilo planirano da se nedostajuća sredstva nadomjeste s prihodne strane budžeta, praksa je pokazala da zdravstveni sistem trpi, te da se dugovi Ministartva zdravlja i Fonda zdravstva samo gomilaju.
