Izvršni direktor Alfa Centra, Aleksandar Dedović, kaže za DW, da je moguće da u tom periodu pojedine zemlje, od crnogorskih institucija, zatraže dodatna pojašnjenja, važna za uspešan proces ratifikacije.
„Učlanjenje Crne Gore u NATO može potrajati i do tri godine, zbog dešavanja na širem geopolitičkom planu – eskalacije sukoba u Siriji, krize u Ukrajini i konflikta između Turske i Rusije. U slučaju Hrvatske i Albanije, koje su poslednje ušle u NATO, period od poziva do članstva trajao je oko godinu“, kazao je Dedović.
On takođe veruje da će nakon dobijanja pozivnice ukupna javnost posvetiti rešavanju unutrašnjih pitanja.
„Mislim da će podjele u javnosti po tom pitanju značajno izgubiti na intenzitetu i da ćemo se okrenuti novim stvaranjima, a ne novim podjelama“, očekuje Dedović.
Postavlja se, međutim, pitanje da li će NATO povećati apetite prema budućoj članici. Trenutno, crnogorski vojnici učestvuju u misiji ISAF u Avganistanu.
„Slanje pozivnice apsolutno ne podrazumjeva nove, nenajavljene obaveze, ili uslovljavanja u dijelu značajnijeg učešća u misijama. Sve zemlje-članice uređuju odnose sa Alijansom isključivo u skladu sa svojim interesima, u okviru kapaciteta kojima raspolažu, a svaki dogovor i aranžman sa NATO mora da odobri skupština Crne Gore“, zaključuje je Dedović.
