Novoodobreni krediti (građanima i privredi) za ovih sedam mjeseci, odnosno od marta zaključno sa oktobrom su iznosili 579,4 miliona eura.
“To je za 24,4 odsto ili blizu 200 miliona manje u odnosu na isti period prethodne godine kada su novoodobreni krediti iznosili 766,4 miliona eura”, objasnili su iz CBCG.
Od ukupnog iznosa novoodobrenih kredita građanima je dato 180,6 miliona eura ili 31,17 odsto. Krediti odobreni pravnim licima, odnosno firmama iznose 398,8 miliona eura i čine 68,83 odsto ukupnih novoodobrenih.
“U posmatranom periodu 2020. godine u odnosu na uporedni period 2019, odobreni krediti fizičkim licima su manji za 46,5 odsto, dok su odobreni krediti pravnim licima manji za samo 6,9 odsto”, ističu iz ove vrhovne monetarne institucije.
Na pitanje koji krediti su najviše traženi, odnosno odobravani iz CBCG su saopštili da se radi o onima za likvidnost.
“Od ukupnog iznosa novoodobrenih kredita u periodu od marta do oktobra ove godine, na kredite za likvidnost, odnosno obrtna sredstva se odnosi 44,25 odsto. Njih je odobreno 256,4 miliona eura. U istom periodu na gotovinske nenamjenske odnosi se 22,68 odsto ili 131,4 miliona eura ukupnih novoodobrenih kredita”, pokazuju posljednji podaci.
Slijede krediti za refinansiranje obaveza od 12,58 odsto, zatim krediti za kupovinu stanova i adaptaciju 6,96 odsto, dok krediti u kategoriji ostalo predstavljaju 13,53 odsto ukupnih novoodobrenih kredita.
Na pitanje da li privreda i građani manje traže kredite ili ih banke odobravaju uz strožije kriterijume, iz Centralne banke su kazali da je prisutno i jedno i drugo.
“Neizvjesnost izazvana pandemijom je uticala na pooštravanje standarda prilikom odobravanja kredita. Pad ekonomske aktivnosti i porast nezaposlenosti ima odraza na tražnju za kreditima, što je rezultiralo i smanjenom kreditnom aktivnošću banaka”, objasnili su iz CBCG.
