Ivana Drinčić sa Pišća voli selo, planinu i životinje. Ona i tri sestre pomažu majci u svim seoskim poslovima.
"Ja i sestre se tu okupimo za vikend i onda slušamo muziku, družimo se sa životinjama, pomažemo majci", kaže Ivana koja tokom sedmice pohađa školu u Plužinama.
Naša sagovornica ima i konja. Kaže da uživa u jahanju na Pivskoj planini.
"Ovog konja mi je đed poklonio i kad sam ja u Plužinama u školi, on ga pazi. Ja iščekujem vikende da dođem ponovo da se družim s njim. Konja smatram svojim najboljim prijateljem i uopšte sve životinje, jer oni su predobri. Oni me nikad ne bi povrijedili", kaže Ivana.
A život na selu, po mišljenju Ivane, ima brojne prednosti.
"Mi se ne stidimo toga što mi pazimo životinje, što živimo na selu. To je meni prelijep posao kojim bih ja iskreno željela da se bavim i kad odrastem", priča Ivana.
Djeca koja su rođena na selu od malih nogu počinju vrijedno stvarati i pomagati svojim roditeljima. Radi to i Ivana.
"Na selu je stvarno prelijepo, mora da se vrijedno radi i mora se znati neki red. U školi mi tako stalno pričamo o životinjama, kako mi pazimo ovce. I onda nas ponekad zadirkuju. Mene je prošle godine jedna djevojčica zadirkivala što ja pazim životinje i ja sam njoj rekla da se ja ne stidim toga i da sam ja ponosna što pomažem majci, što pazim životinje", kaže ova jedanaestogodišnjakinja.
Ivana pohađa osnovnu školu u Plužinama, no jedva čeka vikend ili raspust da dođe na selo. Kaže da bi voljela da se bavi poljoprivredom kada odraste.
