Ašanin kaže da je većinu radnog vijeka proveo baveći se kamenorezačim zanatom, a da je imao sreće da uči ne samo od zanatlija već, kako ističe, i od umjetnika.
“Počeo sam da se bavim obradom kamena nakon studija defektologije u Ljubljani, koje zbog rata nijesam uspio da završim. Pola godine sam radio kod Sloba Aleksića nakon čega je moje radove vidio umjetnik Čedo Mrkajić i pozvao me da radim sa njim. Oko 13 godina smo radili zajedno. Radili smo uglavnom sa granitom i mermerom po porudžbini i to po cijeloj Crnoj Gori. Nakon 13 godina počeli smo Čedo i ja da radimo kod Gojka Šiškovića, međutim on je ubrzo umro, a mene su životne okolnosti odvele na drugu stranu”, rekao je Ašanin.
KUPIO MAŠINE I POČEO PONOVO DA OBRAĐUJE KAMEN
I pored teškog ekonomskog i zdravstvenog stanja Ašanin je odlučio da se ponovo posveti kamenu.
“Ljetos sam i pored svojih malih primanja kupio polovne mašine koje su neophodne za rad sa kamenom. Imam frezu za rezanje kamena, pantograf, strug za kamen i mogu da se pohvalim da znam dobro da radim na strugu, što je rijetkost u Crnoj Gori. Već sam počeo da pravim neke predmete kao što su svjećnjaci, vaze i šahovske figure”, kaže Ašanin.
Od skoro je počeo da svoje radove izlaže i na sajmovima, a da bi razvijao posao Ašanin kaže da mu treba pomoć. Neophodno je da adaptira radionicu i da se na što bolji način predstavi tržištu. Spreman je da svoje znanje prenese i na mlade.
“Ko god je zainteresovan može da dođe kod mene i da zajedno radimo. Spreman sam da ih naučim svemu što znam o kamenu. Na ovim mojim mašinama i uz znanje koje posjedujem, mogu da radim mnogo toga. Mislim da je to najbolji put da razvijam radionicu i posao”, istakao je Ašanin.
KLESARSKA ŠKOLA
Ašanin tvrdi da u Crnoj Gori ima i više nego dovoljno prostora da se razvija kamenorezački zanat.
“Ja imam kontakte sa vajarima ne samo u Crnoj Gori već i van nje. Želja mi je da od ove radionice ostavim neki trag. Moj predlog je da se osnuje klesarska škola i ja sam spreman da dam svoj doprinos. Uz malo ulaganja u ovu moju radionicu možemo ovdje da obučavamo mlade kamenoresce koji će sjutra moći uspješno da se bave ovim unosnim zanatom”, kaže Ašanin.
Po njegovim riječima, ideju za osnivanje klesarske škole dali su mu Hrvati koji su od toga napravili turistički brend.
“Poznato je da je brački mermer najljepši mermer na svijetu. Oni u Pučišćima imaju klesarsku školu kakva ne postoji u okolnim zemljama. Kod njih dolaze turisti koji ostaju po 15 dana i uče klesanje. Mislim da i mi možemo da idemo u tom pravcu i ja sam spreman da dam svoj doprinos”, ističe Ašanin.
Biznis ideju planira da predstavi i nadležnima.
“Ovdje u mojoj radionici uz manju adaptaciju može da se radi praksa. Crna Gora ima najviše kamena i žalosno je da se to ne iskoristi kako bi trebalo. Mi uvozimo mermer, a ne znamo da upotrijebimo ovo što imamo. Naš mermer i kamen je predivan i od njega može mnogo toga da se napravi ”, rekao je Ašanin.
MITOLOŠKI ŠAH
Dok razmišlja na koji način da osposobi radionicu za obučavanje mladih kamenorezaca, Ašanin uveliko prikuplja neophodni kamen kako bi izradio crnogorski mitološki šah.
“Došao sam do vajara Jovana Petronijevića iz Beograda koji je napravio mitološki šah Srbije. Sa njim sam u svakodnevnim kontaktima i on me ohrabruje da napravim crnogorsku varijantu tog šaha. Plan mi je da do proljeća to i uradim. Hoću da napravim nešto naše istorijsko. Već imam par ideja kako taj šah treba da izgleda”, kaže Ašanin.
Izvor: privredniportal.me
