Ukupni krediti privrede i stanovništva, iznose 3,06 milijardi.
Bankarski sistem, kako se ocjenjuje, karakteriše stabilnost, adekvatna kapitalizovanost i zadovoljavajuća likvidnost.
U odnosu na decembar 2018. loši krediti su pali za 80 miliona eura ili 30,64 odsto, a u ukupnoj aktivi učestvuju sa 5,67 odsto.
Podaci pokazuju da je najveći iznos kredita čija otplata kasni preko mjesec dana.
“Bruto krediti i potraživanja koji kasne s otplatom preko 30 dana na kraju decembra 2019. iznosili su 115,3 miliona eura i čine 3,77 odsto ukupnih. Njihovo učešće na kraju decembra 2018. u ukupnim bruto kreditima je iznosilo 6,24 odsto što predstavlja pad od 2,47 procentna poena”, navedeno je u ovom izvještaju koji je Vlada usvojila na prošloj sjednici.
Manji je iznos kredita čija otplata kasni preko tri mjeseca.
“Bruto krediti i potraživanja koji kasne s otplatom preko 90 dana su na kraju decembra 2019. iznosili 75 miliona eura i bili su 2,45 odsto ukupnih. Njihovo učešće u ukupnim bruto kreditima i potraživanjima u decembru prethodne godine je bilo nepovoljnije i iznosilo je 4,64 odsto”, pojašnjeno je u ovom Vladinom dokumentu.
Bruto nekvalitetni krediti i potraživanja, koji obuhvataju kredite od banaka i klijenata, sredstva i depozite kod banaka, faktoring i forfeting, potraživanja banke po neizmirenim akceptima, garancijama i mjenicama na kraju decembra 2019. su iznosila 144,6 miliona eura i predstavljaju 4,72 odsto ukupnih i ostvaruju pad, jer su u decembru 2018. oni su predstavljali 6,72 odsto ukupnih kredita.
Likvidna sredstva u decembru 2019. zabilježila su rast u odnosu na decembar 2018. za 80,1 milion eura, ili za 8,39 odsto.
“Sredstva u zemlji su povećana za 52 miliona eura, ili za 7,42 odsto, a u inostranstvu za 28,1 milion eura, ili za 11,07 odsto. Likvidna aktiva banaka na kraju prošle godine iznosila je 956,9 miliona eura. Učešće likvidne aktive u ukupnoj aktivi na nivou sistema je iznosilo 20,79 odsto, i u odnosu na decembar 2018. ostvarilo pad od 1,78 procentnih poena”, kaže se u izvještaju.
Ukupan kapital banaka na kraju decembra prošle godine iznosio je 600,3 miliona eura, što je rast od 17,02 odsto na godišnjem nivou.
Na kraju trećeg kvartala 2019. koeficijent solventnosti je kod svih 13 banaka iznad zakonom propisanog minimuma od 10 odsto.
Na agregatnom 23 nivou koeficijent solventnosti je 17,71 odsto, a na nivou pojedinačnih banaka se kreće u rasponu od 13,01 do 37,01 odsto ističe se u analizi u bankarskom sektoru.
Kamatne stope, kako je navedeno, postepeno padaju, iako i građani i privreda uporno ocjenjuju da su visoke.
Na kraju decembra 20,19. prosječna ponderisana efektivna kamatna stopa iznosila je 6,01 odsto, dok je u decembru 2018. bila 6,36 odsto.
U decembru 2019. kamata na štednju pala je na 0,40 odsto sa 0,56 odsto u decembru 2018.
Izvor: Pobjeda
