Svi zainteresovani, imajući u vidu preporuke i mjere Nacionalnog koordinacionog tijela za zarazne bolesti (NKT) koje su na snazi, predloge i sugestije mogu dostaviti na mejl Ministarstva, [email protected], najkasnije do 22. septembra.
Iz Ministarstva su kazali da je izrada Programa ekonomskih reformi za Crnu Goru za period od naredne do 2023. godine predviđena ovogodišnjim Programom rada Vlade.
„Crna Gora već sedmu godinu pristupa izradi Programa ekonomskih reformi, koji obuhvata ekonomsku politiku Crne Gore za narednu godinu i srednjoročni period, kao i agendu strukturnih reformi koja prikazuje javne politike u osam oblasti“, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Ministarstva.
Te oblasti su reforma tržišta energije i saobraćaja, poljoprivreda, industrija i usluge, poslovni ambijent i smanjenje neformalne ekonomije, istraživanje, razvoj i inovacije i digitalna transformacija, reforme ekonomske integracije, obrazovanje i vještine, zapošljavanje i tržište rada, socijalna zaštita i inkluzija.
Iz Ministarstva su naveli da je neophodno imati u vidu da je izbijanje pandemije Covid-19 imalo snažan uticaj na različite oblasti ekonomije, ograničavajući rast i predstavljajući značajne izazove socijalnim i zdravstvenim sistemima.
„Prve mjere za prevazilaženje krize već su se odrazile na smjernice politike koje su zajednički usvojene na Ekonomskom i finansijskom dijalogu između Evropske unije (EU) i Zapadnog Balkana i Turske u maju ove godine“, podsjetili su iz Ministarstva.
U tom kontekstu, kako su dodali, fokus Programa ekonomskih reformi od naredne do 2023. godine biće na oporavku nakon Covid-19 virusa, uz integraciju srednjoročnih reformi koje će taj oporavak učiniti održivim.
„U skladu sa tim jedan od ciljeva biće i unapređenje ekonomske otpornosti u skladu sa zelenim i digitalnim prioritetima EU“, dodaje se u saopštenju.
Navedeno ujedno predstavlja i osnov za ekonomski dijalog sa Evropskom komisijom (EK) u procesu evropskih integracija, a Crna Gora je jedna od šest zemalja Zapadnog Balkana, koje su, uključujući i Tursku, u obavezi da dostave godišnji program ekonomskih reformi sa projekcijom srednjoročnog makrofiskalnog okvira EK.
„Kao doprinos ispunjavanju prioriteta koji se odnose na ekonomski dijalog sa EK i članicama EU, a u vezi sa pripremom ovog važnog dokumenta, nalazimo veoma značajnim zainteresovanost i komunikaciju sa predstavnicima međunarodnih organizacija, privatnog sektora, civilnog društva, nevladinog sektora, akademske zajednice, lokalne samouprave, građana i ostalog dijela civilnog društva“, smatraju u Ministarstvu.
Tematika obuhvaćena Programom ekonomskih reformi za period od naredne do 2023. godine biće predmet širokog konsultativnog procesa sa najvažnijim zainteresovanim stranama u društvu, već u početnoj fazi izrade dokumenta.
„U tom smislu svoj doprinos izradi Programa ekonomskih reformi daće lokalna zajednica, NVO sektor, kao i svi ostali zainteresovani stejkholderi“, dodaje se u saopštenju.
Iz Ministarstva su podsjetili da će, kao i prethodnih godina, i ovaj Program ekonomskih reformi biti predmet javne rasprave kroz razmjenu informacija i učestvovanje zainteresovanih strana davanjem predloga, sugestija i komentara, čime će se kreirati prostor za dijalog i saradnju, u cilju unapređenja teksta Nacrta.
