Ona je za N1 govorila o spletu slučajnosti koje su pratile snimanje filma, o tome kako se treba odužiti Živku Nikoliću, ali i o tome kada je shvatila da je gluma mnogo više od igrarije, da zaista pričate nečije životne priče.
“Dok radite ne znate, uvijek je potrebna distanca, čak vremenska, velika distanca, da shvatite da je iza vas jedan ozbiljan posao. Ozbiljnog posla nema bez naslova filma, a to je reditelj. Živko Nikolić je u mojoj karijeri crvenim slovima zapisan, izuzetan čovjek, jedan posvećeni čovjek, čovjek esteta, on je i likovnjak, kad izađe na snimanje, on zna sve, on je gotov. Tako je bio tih čovjek, kad kaže primjedbu, to ne čuje ni kolega do vas. Nažalost, taj sjajni veliki čovjek, nije dobro završio, i to ponavljam, da mu je ostalo i srpsko i crnogorsko društvo dužno, on je skončao u manastirskim ćelijama, ali smo mi valjda takav narod”, kaže ona.
Jednom prilikom je, kaže, snimala kod Nikšića i čula je da je na obližnjem groblju sahranjen Živko Nikolić.
“Ja sam prošpartala cijelo groblje i našla grob Živka Nikolića i bila sam tako srećna, kao da sam ja bar nešto malo učinila za njega”, kaže Mira Banjac.
Izvor: N1
