Na početku događaja govorio je Miodrag Karadžić iz DMEN-a, koji je predstavio projekat i do sada realizovane aktivnosti, a zatim skrenuo pažnju na oblast hemikalija u sklopu Pregovaračkog poglavlja 27.
''Prenio je dio zapažanja Izvještaja iz sjenke koji je rađen u sklopu Koalicije 27, a u čijoj izradi je učestvovao DMEN. Između ostalog istakao je da je normativni okvir u Crnoj Gori u velikoj mjeri usklađen sa pravnom tekovinom Evropske unije (EU) u oblasti hemikalija'', saopštili su iz te NVO.
Kao ključne izazove on je naveo izostanak javno dostupnog Registra hemikalija i biocidnih proizvoda, nepostojanje Centra za kontrolu trovanja, te nedovoljno razvijen i modernizovan monitoring Postojanih organskih zagađujućih jedinjenja i Poliaromatskih ugljovodonika.
''Potrebno je sprovesti identifikaciju i remedijaciju svih lokaliteta zagađenih hemikalijama, upravljanje azbestom je ozbiljan izazov zbog nedostatka registara proizvoda koji sadrže azbest i registra profesionalnih oboljenja što otežava procjenu rizika i sprovođenje preventivnih mjera, potrebna je sveobuhvatnu kampanju na podizanju svijesti građana o rizicima i pravilnom rukovanju hemikalijama'', naglasio je Karadžić, navodi se u saopštenju.
Nemanja Radonjić, tehnički direktor firme Hemosan DOO iz Bara, u uvodnom dijelu predstavio je rad te kompanije i oblasti djelovanja, ali i neke od konkretnih poslova kojima se bave, prezentujući nekoliko incidentih situacija koje su sanirali, kao što su incidenti na jahti ''Sirena'' i brodu ''Mexica''.
''Naglasio je da raste broj saradnji sa mehaničarskim radnjama po pitanju starog motornog ulja a takođe je rekao da imaju dobru saradnju sa ugostiteljskim objektima od kojih oko 90 % predaje jestivo ulje. U drugom dijelu govorio je o zaostalim industrijskim hemikalijama i i tako istakao da su većinu problema riješili.Prema evidienciji koju posjeduje, ostale su male količine. U sklopu svojih aktivnosti sanacije i tretiranja opasnog otpada osvrnuo se na dva glavna izazova - vrlo čest prijem hemikalija u nezavidnom stanju (napukle boce, loša ambalaža, kartonske kutije…) i nepostojanje naljepnica ili etiketa na hemikalijama pa se ne zna o kakvom se sastavu radi'', rekao je Radonjić.
Dejan Jestrović iz TE Pljevlja govorio je o stanju, problemima i izazovima u rukovanju hemikalijama u tom preduzeću. Tako je naglasio da Termoelektrana Pljevlja koristi veliku količinu hemikalija (najviše se koristi hidratisani kreč), ali da se sve radi po zacrtanim zakonima i standardima i da do sada nijesu imali incidentne situacijije.
''Jedino za sada imaju problema sa skladištenjem hemikalija ali sledeće godine kreće adaptacija, tako da je za očekivati da se i taj problem prevaziđe. Naveo je podatak da se u TE Pljevlja koristi oko 18 vrsta hemikalija i naveo primjer za natrijum hidroksid koji se skladišti u rezervoarima od 20t i više, ali da su ispod izrađene sabirne kade u slučaju pucanja rezervoara da ne bi došlo do izlivanja u životnu sredinu'', kazao je on, stoji u saopštenju.
Zatim se prisutnima obratila Vera Milinić, rukovodilac sektora kontrole kvaliteta u EPCG Željezari Nikšić, i navela podatke kako je Željezara 2021. stala sa proizvodnjom čelika, te da je 2023. kupljena od EPCG i tada promijenila djelatnost.
''Svakako javio se i problem sa zbrinjavanjem otpada koji datira iz procesa proizvodnj ečelika pa su sa Hemosanom zbrinuli sve hemikalije iz hemijsko metalurškog laboratorijuma, otpadna ulja, zauljane krpe, filtere, ispražnjeni su bazeni sa štetnim hemikalijama i uljima. Trenutno Željezara ima problem sa elektrolučnom prašinom, koje ima oko 3.800t po slobodnoj procjeni, ali se nada da će se do kraja oktobra i taj otpad zbrinuti u skladu sa predviđenim standardima'', sstoji u saopštenju DMEN-a sa okruglog stola.
Sanja Kontić, takođe predstavnicqa kompanije EPCG Željezara, istakla je problem sa rezervoarom za kiseonik. Smetao je postavljanju solarnih panela, ali nije uklonjen zbog incidentne situacije, jer se sa sigurnošću ne zna da li se u njemu nalazi kiseonik, te smatra da se treba angažovati specijalizovana firma koja će uraditi analizu i dati procejnu stanja.
''Smatra da su problem i promjene vlasnika firmi pa nema dokumentacije, tehnološke šeme i sl, kako bi se utvrdio istorijat. Takođe ni stanica propan butan ne radi, z anju se traže rešenja u Srbiji, jer u CG nema relevantnih firmi koje se bave takvim pitanjima'', navode iz DMEN-a.
Projekat „Doprinos sigurnijem upravljanju hemikalijama“, je finansijski podržan od strane Programa ujedinjenih nacija za razvoj – UNDP preko javnog poziva „Kampanja podizanja svijesti o hemikalijama i upravljanju otpadom“ u okviru projekta „Jačanje sinergije između Bazelske, Roterdamske, Stokholmske i Minamatske konvencije“.
