“Prosječna kamatna stopa je šest odsto na godišnjem nivou, a imate 15 odsto inflacije, logično je da imamo kvalitetne kamatne stope u odnosu na ambijent u kojem se funkcioniše”, kazao je Pejaković.
Na pitanje u uticaju inflacije na varijabilne kamate, generalni sekretar Udruženja banaka je kazao:
“Upitan je intenzitet inflacije. Ukoliko se svi elementi sklope, možemo očekivati pad inflacije, a tim i pad kamatne stope…”
Pojasnio je da u ekonomskim sistemima širom svijeta postoje ciklusi – usponi i padovi.
“Pokreću se razni sistemi, upumpavanje milijardi u sisteme… Kada imate problem u sistemu, spuštaju se kamapetne stope, a kada imate inflaciju, one se podižu… Kada su monetarne vlasti taman krenule u smirivanje inflacije nakon svjetske ekonomske krize, zadesila nas je pandemija, i opet je bila potreba da se upumpavaju sredstva u sisteme, da bi se prošao taj lokdaun. Nakon pandemije, imamo rat u Ukrajini…”, istakao je Pejaković.
Pejaković je dodao da su rast energenata, cijena osnovnih životnih namirnica i situacija u Ukrajini izazvali nezapamćenu inflaciju u Evropi.
Centralna banka Crne Gore preporučila je nedavno bankama da dostave predlog mjera za klijente za varijabilnim kamatama. Pejaković navodi da je kod svakog klijenta drugačija situacija, te da su banke počele razgovore sa njima.
“Banke su najuređeniji dio privrednog sistema u Crnoj Gori. Na početku je bilo 30 odsto kredita sa varijabilnim kamatama, a sada 26 odsto”, dodaje on.
Navodi i da je kod firmi najviše kredita za refinansiranje i likvidnost, a kod stanovništva za stambene kredite.
