Čak 85,9 dosto anketiranih preduzeća je reakciju države nakon pojave pandemije ocijenilo kao blagovremenu.
Direktorica ISSP-a Jadranka Kaluđerović saopštila je da u anketiranim preduzećima smatraju da bi najefikasnije mjere za oporavak ekonomije bile subvencije za preduzeća, poreske olakšice kao i subvencionisanje kamatnih stopa.
“Kada je riječ o uticaju pandemije na poslovanje preduzeća, 16 odsto preduzeća je navelo da neće imati poteškoće u poslovanju u narednom periodu, svako drugo preduzeće je navelo da očekuje poteškoće u poslovanju, a svako treće nije sigurno da li će imati poteškoće ili ne”, kazala je Kaluđerović Pobjedi.
ISSP je tokom juna sproveo istraživanje kojim je obuhvaćeno 362 preduzeća iz sva tri regiona Crne Gore.
Kaluđerović je navela da je istraživanje pokazalo da su očekivanja po pitanju teškoća u poslovanju prisutnija kod malih preduzeća u odnosu na ostale kategorije.
Rezultati istraživanja ukazuju da 78,6 odsto preduzeća iz sektora usluga pružanja smještaja i ishrane, 75 odsto preduzeća iz sektora poljoprivrede, 71,4 odsto preduzeća iz sektora saobraćaja i skladištenja i 60,2 odsto preduzeća iz sektora trgovina očekuje poteškoće u poslovanju.
“Preduzeća koja pored domaćeg prodaju proizvode i usluge i na inostranom tržištu više očekuju poteskoće u poslovanju u odnosu na ona koja su orjentisana samo na domaće tržište. Nedovoljna likvidnost i gubitak crnogorskog tržišta su najznačajnije poteškoće u poslovanju koje preduzeća očekuju”, reklaje Kaluđerović.
Ona je dodala da više od polovine anketiranih preduzeća (54,4 odsto) smatra da neće biti smanjenja broja zaposlenih, dok petina preduzeća (20,7 odsto) nije sigurna kakve će posljedice pandemija imati na broj zaposlenih.
U strukturi preduzeća koja ne planiraju smanjenje radnika, najmanje učešće imaju velika preduzeća (15,2 odsto), dok je procenat malih (28,4 odsto) i mikro preduzeća (37,1 odsto) značajno veći.
“Sa stanovišta sektora djelatnosti, istraživanje je pokazalo da su najugroženiji zaposleni u sektorima građevinarstva, uslugama pružanja smještaja i ishrane, saobraćaja i poljoprivrede”, saopštila je Kaluđerović.
Od ukupnog broja anketiranih preduzeća, 75,4 odsto očekuje smanjenje obima proizvodnje, odnosno pružanja usluga, dok 12,7 odsto preduzeća ne očekuje smanjenje proizvodnje ili obima pružanja usluga.
Skoro četvrtina preduzeća očekuje smanjenje proizvodnje u narednom periodu za više od 30 odsto.
Kaluđerović je navela da blizu 70 odsto preduzeća ne planira otpočinjanje nekog razvojnog projekta tokom pandemije korona virusa.
“Posmatrano po veličini preduzeća, velika preduzeća češće planiraju ulaganje u razvojne projekte u odnosu na mala ili mikro. Dok su za mikro preduzeća najznačajniji izvor finansiranja sopstveni izvori, kod velikih preduzeća je to partnerstvo”, izjavila je Kaluđerović.
Upitana da ocijene mjere koje je Vlada sprovodila kao odgovor na pandemiju, preduzeća su, tokom istraživanja, ocijenila reakciju države kao blagovremenu (85,9 odsto). Prosječna ocjena značaja predloženih mjera kreće se u rasponu od 3,3 do 3,8 na skali od jedan do pet (jedan nije značajna, pet veoma značajna).
“Preduzeća su veće ocjene dala subvencijama u odnosu na druge mjere koje se odnose na kreditiranje kompanija ili odlaganje plaćanja obaveza. Od ukupnog broja anketiranih preduzeća, 23 odstoje izjavilo da predloženi paket mjera odgovara potrebama ekonomije. Sa druge strane, 11 odsto preduzeća je izjavilo da paket mjera ne odgovara potrebama ekonomije, a 32 odsto smatra da su značajne izmjene u mjerama neophodne”, saopštila je Kaluđerović.
Istraživanje je pokazalo da 96 odsto preduzeća očekuje recesiju crnogorske ekonomije.
“Najveći broj preduzeća (28,5 odsto) očekuje pad ekonomije u rasponu od pet do sedam odsto”, navela je Kaluđerović.
Ona je dodala da najveći broj preduzeća smatra da će likvidnost i nesolventnost preduzeća (naročito mikro, malih i srednjih) biti najznačajniji faktor koji će uticati na crnogorsku ekonomiju u periodu nakon pandemije.
“Dok svega jedan odsto preduzeća najvažnijim faktorom, koj i će uticati na kretanja u ekonomiji u tom periodu, smatra poteškoće nastale u lancu snabdijevanja. Dodatno, preduzeća smatraju da bi najefikasnije mjere za oporavak ekonomije bile subvencije za preduzeća, poreske olakšice kao i subvencionisanje kamatnih stopa”, kazala je Kaluđerović.
Istraživanje je pokazalo da skoro polovina preduzeća planira da uvede ili već uvodi inovacije usljed pandemije korona virusa.
“Preduzeća iz sektora finansijskih djelatnosti, saobraćaja i skladištenja i trgovine najčešće planiraju uvođenje inovacija u poslovanju usljed uticaja pandemije. Velika i srednja preduzeća u većem procentu planiraju uvođenje inovacija u poslovanju u odnosu na mikro i mala preduzeća”, kazala je Kaluđerović.
Prema rezultatima istraživanja, većina preduzeća je zadovoljna saradnjom sa bankarskim sektorom.
“Mikro i mala preduzeća češće su nezadovoljna saradnjom sa bankama u odnosu na srednja i velika preduzeća. Glavni razlog nezadovoljstva su neadekvatni uslovi za dobijanje kredita”, izjavila je Kaluđerović.
Izvor: Pobjeda
