Dok čekaju početak zajedničkog rada, smatraju da na ovaj način prave dobru uvertiru pred početak normalnog trenažnog procesa.
“Treniramo, učimo, odmaramo, dani prolaze... Ne živimo u gradu pa nam je lakše, jer ispred kuće možemo da treniramo. Koristimo prostor, imamo i dovoljno rekvizita, a najbolje je što zajedno treniramo. Možemo dosta da uradimo, ali ne možemo da trčimo”, kazala je Nataša za sajt MNE rukomet.
Kapiten lidera domaće lige istakla je da je u ovim momentima glava najvažnija.
“Teško je mentalno sve izdržati. Nikome nije lako. Ne znamo šta nas očekuje, kako da se spremimo, da li će se liga nastaviti…”, ističe ona.
Prednost sestara je i ta što se bave istim sportom i što igraju za isti klub.
“Radimo individualno, već sam kazala da imamo prednost što smo malo dalje od grada. Uslovi za sve nijesu isti, malo je teže sportistima koji su u stanu”, kazale je Nataša dodajući da je najteže što rade bez lopte.
“Ne koristimo loptu, ali se nadam da će brzo da dođe vrijeme kada ćemo se okupiti”, dodala je ona.
Sestre Ćorović pored sportskih, imaju i obaveza na fakultetu gdje studiraju njemački jezik.
“Ima i tu posla, slušamo predavanja, učimo, važno je samo da ne ispadnemo iz nekog režima. Ali, zaista se usklađujemo, a dani su nam ispunjeni i brzo prolaze”, zaključila je Nataša.
