On je na konferenciji za novinare predstavio mjere novog Maršalovog plana za građane i privredu od nazivom Evropa sad, kojim se želi obezbijediti dostojanstvo radnika i privlačenje investivcija kroz ulaganje u ljudski kapital i ubrzanu izgradnju potrebne infrastrukture.
„Sljedeće je povećanje svih zarada u državi oko 17 odsto. S tim mislimo da ćemo doći do 700 eura prosječne neto zarade do kraja naredne godine“, rekao je Spajić.
On je naveo da će sve ove mjere biti dio predloga budžeta za narednu godinu, kojeg će Skupštini dostaviti do 15. novembra, prenosi Mina Biznis.
Za privredu, kako je rekao, Maršalov plan predviđa smanjenje poreskog opterećanja na zarade sa 39 odsto na 21 odsto. Država se odriče prihoda u korist rasta privrede i dostojanstvenih pimanja radnika.
„Neće više biti doprinosa za zdravstveno osiguranje, jer svaki građanin Crne Gore ima pravo na zdravstvenu zaštitu, uz već najavljeno povećanje nivoa akciza na proizvode koji štete zdravlju građana“, precizirao je Spajić.
Kako je kazao, država će iz drugih prihoda u potpunosti finansirati sve troškove zdravstvenih institucije, a ne iz doprinosa zaposlenih.
Takođe, uvešće se neoporezivi dio zarade na 700 eura bruto plate, kao i progresivno oporezivanje zarada i time smanjiti na minimum siva ekonomija na tržištu rada.
„Povećaćemo stopu poreza na dividendu i uvesti posebni porez na podizanje gotovine za preduzeća. Biće olakšice za preduzetnike i mikro preduzeća, uvođenje progresivnog oporezivanja dobiti preduzeća, a imamo usvajanje novog zakona o igrama na sreću i reprogram poreskog duga“, najavio je Spajić.
Prema nejgovim riječima, kolektivnim ugovorom je precizirano da sve te uštede prebacuju na radnike i država će to po automatiznu uraditi i podići plate preko 17 odsto.
„Očekujemo da privatni sektor prati taj korak države, naročito velike firme. Očekujemo od njih da pokažu odgovornost i da prenesu uštede koje će imati na radnike i time im povećaju neto zaradu“, dodao je Spajić.
On je naveo da se u državnom trezoru na kraju septembra nalazi oko 600 miliona eura. Na dan imenovanja zatekli su oko 120 miliona eura u trezoru, dok su na dan prije dospijevanja sredstava iz obveznice imali oko 50 ili 60 miliona eura.
„Državni dug koji smo zatekli na nivou od 103 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) projektovan je da se smanji na nivo od 78 odsto“, rekao je Spajić.
On je dodao da je deficit koji su zatekli od 11 odsto BDP-a smanjili na nivo od tri odsto.
Spajić je podsjetio da je Crna Gora u zadnjih 13 godina u svakoj godini zabilježila deficit budžeta, u prosjeku pet odsto svake od tih godina.
On je saopštio da je priprema turističke sezone bila vrlo dobra, jer su otvorili granice, donijeli zdravstvene protokole, omogućili besplatno PCR testiranje za strance, besplatno liječenje stranaca oboljelih od covida, kao i osnovali novu nacionalnu avio-kompaniju.
„Stopa ekonomskog rasta će u ovoj godini po nekim neformalnim procjenama biti 13 odsto, što je najuspješniji oporavak ikad. Povećali smo poresku disciplinu, uveli elektronsku fiskalizaciju, QR kod kampanju, kao i reformisali poresku administraciju“, rekao je Spajić.
On je naveo da su objavili rat rasipništvu, tako što su uprkos rastu i redovnom usklađivanju plata, penzija i socijalnih davanja ostvarili uštede od deset odsto čitavog budžeta na neproduktivnim kategorijama rashoda.
„Uz sve ovogodišnje redovne otplate starih kredita, otplatićemo prijevremeno još dodatnih 50 miliona eura bilateralnog nepovoljnog duga koji ima visoke kamate od preko pet odsto“, kazao je Spajić.
On je kazao da je prihod od sezone 700 miliona eura u poređenju sa prošlom godinom kada je on iznosi 140 miiona eura.
Izvor: MINA Biznis
