Statistika je pokazala da je u Crnoj Gori prosječna starost osuđenika 39 godina.
Od ukupnog broja zatvorenika kaznu zatvora u Crnoj Gori izdržava 15 odsto stranaca.
U Crnoj Gori je prosječna dužina kazne zatvora bila 7,7 mjeseci.
Najviše osuđujućih presuda je za krivična djela vezana za šverc droge (23,6 odsto), zatim „druga krivična djela“ (23 odsto), krađa (13,7 odsto) i ubistvo (12,8 odsto).
Zatvorska populacija
Dana 31. januara 2022. godine, države sa najviše zatvorenika bilo su Turska (303.945), Engleska i Vels (UK) (79.092), Poljska (71.874), Francuska (69.964), Njemačka (56.294), Italija (54.372), Ukrajina (48.038) i Španija (Državna uprava) (47.425). U Velikoj Britaniji, uzimajući u obzir zatvorsku administraciju Engleske i Velsa (79.092), Škotske (7.523) i Sjeverne Irske (1.610), bilo je ukupno 88.225 zatvorenika.
U Španiji, uzimajući u obzir državnu administraciju (47.425) i katalonsku zatvorsku administraciju (7.670), bilo je 55.095 zatvorenika.
Stope zatvaranja (broj zatvorenika na 100.000 stanovnika)
Dana 31. januara 2022. bilo je 981.575 zatvorenika u 48 zatvorskih uprava država članica Savjeta Evrope koje su učestvovale u istraživanju SPACE I.
Zemlje sa najvećom stopom zatvaranja bile su Turska (355 zatvorenika na 100.000 stanovnika), Gruzija (237), Azerbejdžan (217), Mađarska (194), Litvanija (191), Poljska (190), Slovačka (187), Albanija (176), Češka (175) i Letonija (172).
Ostale zemlje sa visokom stopom zatvaranja bile su Estonija (165), Republika Moldavija (159), Crna Gora (151) i Malta (138). Ne uzimajući u obzir zemlje sa manje od milion stanovnika, najniže stope zatvaranja su u zatvorskim upravama Republike Srpske (Bosna i Hercegovina) (49), Finske (50), Holandije (54), Norveške (56), Kipar (66), Slovenija (66), Njemačka (67), Danska (71), Jermenija (72), Švajcarska (72), Švedska (76) i Irska (76).
Od 31. januara 2021. do 31. januara 2022. srednja stopa zatvaranja porasla je za 2,3 odsto u zemljama koje prelaze milion stanovnika.
Zatvorske uprave u kojima je stopa zatvaranja najviše porasla su Slovenija (+23 odsto), Finska (+15 odsto), Francuska (+15 odsto), Sjeverna Irska (UK) (+13 odsto), Crna Gora (+12 odsto), Hrvatska (+10 odsto), Turska (+9,2 odsto), Švedska (+8,2 odsto), Albanija (+8,2 odsto), Mađarska (+7,9 odsto), Jermenija (+7,9 odsto), Letonija (+7,3 odsto), Rumunija (+6,5 odsto), Poljska (+6,1 odsto), Sjeverna Makedonija (+5,8 odsto) i Danska (+5,5 odsto).
Od zatvorskih uprava zemalja sa populacijom većom od milion stanovnika, samo one u Bugarskoj (-8 odsto), Estoniji (-6,3 odsto) i Nemačkoj (-5,5 odsto) su prijavile značajno smanjenje stope zatvaranja.
U ostale 24 zatvorske uprave, stope zatvorske populacije su ostale stabilne (sa malim porastom ili smanjenjem): Belgija (+4,7 odsto), Portugal (+3,1 odsto), Irska (+2,7 odsto), Gruzija (+dva odsto), Španija ( Državna uprava) (+1,6 odsto), Srbija (+1,2 odsto), Škotska (UK) (+0,7 odsto), Engleska i Vels (UK) (+0,6 odsto), Azerbejdžan (+0,6 odsto), Litvanija (+0,4 odsto), Italija (+0,3 odsto), Katalonija (Španija) (+0,1 odsto), Grčka (+0,1 odsto), Holandija (-0,2 odsto), Republika Srpska (Bosna i Hercegovina) (-0,4 odsto), Republika Moldavija (-0,4 odsto), Norveška (-1,3 odsto), Švajcarska (-1,3 odsto), Kipar (-1,4%), Austrija (-1,4 odsto), Ukrajina (-2 odsto), Slovačka (-2,9 odsto) i Češka (-3,1 odsto).
Gustina zatvora – prenaseljenost
Sve u svemu, u Evropi, gustina zatvora je porasla za 4,8 odsto od januara 2021. do januara 2022. (sa 87,4 na 91,6 zatvorenika na 100 raspoloživih mjesta.
Sedam zatvorskih uprava je prijavilo gustinu zatvora od više od 105 zatvorenika na 100 mjesta, što je pokazatelj ozbiljnog prekoračenja i to su: Rumunija (124 zatvorenika na 100 mjesta), Kipar (118), Francuska (115), Belgija (115), Turska (113), Grčka (108) i Italija (107).
Druge zatvorske uprave sa veoma velikom gustinom zatvora bile su Hrvatska (103), Slovenija (102), Austrija (100), Švedska (100), Mađarska (99), Škotska (UK) (97), Engleska i Vels (UK) (97), Danska (97) i Republika Moldavija (95).
U zatvorskim upravama zemalja koje imaju preko milion stanovnika, gustina zatvora je najmanja u Republici Srpskoj (Bosna i Hercegovina) (40 zatvorenika na 100 raspoloživih mjesta), a slijede Jermenija (47), Ukrajina (54), Letonija (66), Bugarska (68), Estonija (70), Litvanija (71), Crna Gora (71), Španija (Državna uprava) 72), Katalonija (Španija) (75) – ukupno za cijelu Španiju 73 zatvorenika na 100 slobodnih mjesta. Druge zatvorske uprave ispod evropske srednje gustine zatvora bile su Sjeverna Irska (UK) (78), Njemačka (78), Gruzija (81) i Norveška (81), Poljska (85), Švajcarska (86), Irska (87), Slovačka Republika (87), Azerbejdžan (88) i Albanija (88).
Starost
Od 31. januara 2022. godine, u zatvorskim upravama zemalja koje imaju više od milion stanovnika, prosječna starost zatvorenika u evropskim kaznenim ustanovama bila je 38 godina.
Najniža prosječna starost zabilježena je u Bugarskoj (31), Danskoj (34) i Francuskoj (35), dok je najveća u Gruziji (44), Italiji (42), Portugalu (41), Estoniji (40) i Španiji ( 40).
Od svih zatvorenika, otprilike 16,5 odsto bilo je starije od 50 godina. Italija je bila zemlja sa najvećim brojem zatvorenika starijih od 50 godina (28 odsto), zatim Španija (Državna uprava) (25 odsto), Portugal (24 odsto) i Norveška (24 odsto).
Od svih zatvorenika, otprilike tri odsto bilo je starije od 65 godina. Sjeverna Makedonija je bila zemlja sa najvećim udjelom zatvorenika starijih od 65 godina (8,3 odsto), zatim Republika Srpska (Bosna i Hercegovina) (6,6 odsto), Bugarska (5,6 odsto), Italija (4,7 odsto), Letonija (4,5 odsto), Litvanija (4,3 odsto) i Portugal (4,1 odsto).
U Crnoj Gori prosječna starost osuđenika je iznosila je 39 godina, od čega je osaom odst bilo starije od 50 godina, a 0,4 odsto starije od 65 godina.
Zatvorenice
Od 31. januara 2022. godine, pet od 100 zatvorenika u Evropi bile su žene. Zatvorske uprave zemalja sa više od milion stanovnika u kojima je taj procenat bio najveći su Kipar (9,5 odsto), Malta (8,6 odsto), Letonija (8,4 odsto), Češka (8,1 odsto), Mađarska (7,6 odsto), Slovačka Republika (7,3 odsto), Finska (7,2 odsto) i Španija (Državna uprava (7,2 odsto) i Portugal (sedam odsto).
Najniže zatvorske uprave su Albanija (1,2 odsto), Republika Srpska (Bosna i Hercegovina) (2,1 odsto), Azerbejdžan (2,8 odsto) i Jermenija (2,9 odsto).
U Crnoj Gori udio zatvorenica je bio 3,2 odsto.
Stranci
Sve u svemu, u Evropi – 31. januara 2022. – 16 odsto zatvorske populacije su bili stranci. Zatvorske uprave sa najvećim udjelom stranih zatvorenika (u zemljama sa više od milion stanovnika, bile su Švajcarska (70 odsto), Grčka (59 odsto), Kipar (52 odsto), Austrija (49 odsto), Malta (49 odsto), Katalonija (Španija) (48 odsto), Belgija (43 odsto), Estonija (33 odsto), Italija (31 odsto), Slovenija (29 odsto), Danska (27 odsto), Španija (državna uprava) (27 odsto) i Njemačka (26 odsto).
Zatvorske uprave sa najmanjim procentom stranih zatvorenika bile su Rumunija (jedan odsto), Republika Moldavija (1,4 odsto), Republika Srpska (Bosna i Hercegovina) (1,4 odsto), Letonija (1,8 odsto), Azerbejdžan (2 odsto), Albanija ( 2,1 odsto) i Poljske (2,4 odsto).
Za Crnu Goru, udio stranaca u zatvorskoj populaciji iznosio je 15 odsto.
Pritvorenici u pritvoru
Dana 31. januara 2022, srednji udio pritvorenika u istražnom zatvoru širom Evrope bio je 25 odsto ukupne zatvorske populacije.
Zatvorske uprave sa najvećim procentom pritvorenika bile su Albanija (58 odsto), Jermenija (57 odsto), Švajcarska (45 odsto), Holandija (43 odsto), Crna Gora (41 odsto), Sjeverna Irska (UK) (41 odsto), Danska (38 odsto), Belgija (36 odsto), Ukrajina (36 odsto), Hrvatska (34 odsto), Malta (33 odsto), Italija (30 odsto), Škotska (UK) (30 odsto), Srbija (28 odsto) i Francuska (28 odsto).
Zatvorske uprave sa najnižim procentom pritvorenika bile su Češka (7,4 odsto), Sjeverna Makedonija (11 odsto), Litvanija (11 odsto), Rumunija (12 odsto), Poljska (12 odsto), Turska (13 odsto) , Slovačka (14 odsto), Španija (državna uprava) (16 odsto) i Engleska i Vels (UK) (16 odsto).
Dužina zatvorske kazne
Od 31. januara 2022. srednja prosječna dužina zatvorske kazne u evropskim zatvorskim upravama bila je 8,5 mjeseci. Zatvorske uprave iz zemalja sa više od milion stanovnika sa najvećom prosječnom dužinom zatvorske kazne bile su Portugal (30,6 mejseci), Ukrajina (27,9), Republika Moldavija (27,7), Azerbejdžan (27,2), Češka (23,5), Rumunija (23,1). ), Španija (Državna uprava) (20,5), Grčka (19,1) i Katalonija (Španija) (18,2 meseca).
Zatvorske uprave sa najnižom prosječnom dužinom zatvorske kazne bile su Kipar (1,3 mjeseca), Švajcarska (1,8) i Republika Srpska (Bosna i Hercegovina) (3,6).
Samoubistva
Srednja stopa samoubistava u evropskim zatvorima 2021. bila je 9,4 na 10.000 zatvorenika. Zatvorske uprave u zemljama sa preko milion stanovnika sa najvišim stopama samoubistava bile su Malta (48,9 na 10.000 zatvorenika), Estonija (22,9), Slovenija (21,7), Letonija (18,9), Finska (18), Republika Srpska (Bosna i Hercegovina) (17,8), Njemačka (17,8), Austrija (17,7), Norveška (16,2), Francuska (16), Škotska (UK) (16), Katalonija (Španija) (14,3), Jermenija (14,1) i Holandija (14).
U Crnoj Gori stopa samoubistava u zatvorima iznosila je 10,5 na 10.000 zatvorenika.
Prekršaji
Dana 31. januara 2022. krivična djela narkotika su i dalje bila najčešća glavna osuda među zatvorenicima; ovi prestupnici su činili 19 odsto zatvorske populacije, zatim krađa (15 odsto), ubistvo ili pokušaj ubistva (14 odsto), pljačka (10,8 odsto), napad i zlostavljanje (10,3 odsto), seksualna krivična dela isključujući silovanje (šest odsto), silovanje (pet odsto), saobraćajni prekršaji (4,6 odsto), privredni ili finansijski kriminal (3,9 odsto) u 46 zatvorskih uprava koje su dostavile ove podatke.
U deset zatvorskih uprava više od jedne četvrtine svih zatvorenika osuđeno je za krivična djela u vezi sa drogom: Belgija (51 odsto), Letonija (43 odsto), Azerbejdžan (37 odsto), Turska (32 odsto), Italija (32 odsto), Malta (30 odsto), Albanija (28 odsto), Danska (27 odsto), Island (27 odsto) i Srbija (26 odsto).
