“Mi smo dobili već 430 zahtjeva. Sa današnjim danom već je 136 u proceduri. Donijeto je 12 odluka o dodjeli, a biće ih još danas i sjutra, jer radimo i za vikend”, kazao je Vukčević.
Od prošle sedmice privredi su na raspolaganju krediti IRF-a za likvidnost, kao dio paketa ekonomskih mjera za suočavanje sa krizom izazvanom virusom korona. Novac može biti utrošen za nabavku proizvoda, sirovina, plaćanje zakupa i isplatu zarada.
Za zajamove IRF-a zainteresovani su brojni poslodavci, ali trenutno je fokus na mala, mikro i srednja preduzeća.
“Oni uglavnom traže iznose od deset hiljada, 20 hiljada ili 30 hiljada eura. Bilo je zahtjeva i za maksimalni iznos, koji je limitiran na tri miliona, ali moramo imati humanosti, odgovornosti i dati prioritet onima kojima su sredstva zaista neophodna u sadašnjim uslovima poslovanja”, rekao je Vukčević.
On je ponovio da kredit dobijen od IRF-a ne može biti iskorišćen za vraćanje zajma u poslovnoj banci.
“Zaista to ne, jer dati nekom kredit sa kamatom od 1,5 odsto da bi vratio kredit kod banke sa kamatnom stopom od pet odsto, bila bi klasična zloupotreba”, poručio je Vukčević.
Unija poslodavaca (UPCG) je u predlozima dostavljenim Radnoj grupi za izradu novog paketa mjera tražila da IRF koriguje kamatu u sadašnjim uslovima poslovanja privrede na pola, odnosno 1,2 odsto.
“Lako je Uniji predlagati takve mjere a ne napraviti analizu. Ne možete da kupite nešto za jedan euro, a da ga prodate za 50 centi. Takva računica je proizvoljna”, smatra Vukčević.
Za najnoviju kreditnu liniju Fonda prijave se dostavljaju elektronski.
Dan je krajem prošlog mjeseca objavio da, iako su preduzetnici bili ohrabreni kada su čuli uslove dobijanja kredita kod Investiciono-razvojnog fonda (IRF), nakon samo nekoliko dana njihov optimizam je splasnuo. Razlog je to što IRF preuzetnike uslovljava davanjem kolaterala, odnosno hipotekom na imovinu da bi dobili kredit po kamatnoj stopi od 1,5 odsto, uz grejs period od dvije godine i rok otplate od osam godina. Preduzetnici koji su kreditno zaduženi već su imovinu opteretili hipotekama zbog dugoročnih ili kratkoročnih kredita. Zbog teških uslova IRF-a, najviše se žale ugostitelji.
Hotelijer i ugostitelj Dragan Purko Ivančević kazao je prije nekoliko dana da je toliko nelogično tražiti tako tvrde kolaterale za kredit kojim se želi pomoći privredi i privrednicima pogođenim virusom korona.
“Nelogično je tražiti koletaral, ako je imovina već založena za redovne kredite za razvoj. Svako je bio u fazi investicija ili pozajmica za tekuću likvidnost. Turizam je niskoprofitna grana. Firme su založile kolaterale za redovne kredite i sada, veliki broj njih, veoma teško može da obezbijedi dodatni kolateral za kredit kod IRF-a. Ako se bude insistiralo na dodatnom kolateralu, onda ideja da se pomogne kompanijama u zaštiti i očuvanju radnih mjesta neće biti realizovana”, ocijenio je za Dan Ivančević.
Pojasnio je da je posebno sektor turizma pogođen – restorateri, agencije, mali apartmani, mali hoteli…
“Najveći dio tih firmi ne može da obezbijedi taj uslov, odnosno dodatni kolateral za kredit. Plus u ovoj sezoni nije realno očekivati ozbiljniju sezonu. Programi zaštite radnih mjesta treba da traju do 1. maja naredne godine, odnosno do početka naredne sezone. Država ako misli da očuva turizam, mora da da svoje garancije, jer je teško očekivati da firme mogu obezbijediti dodatni kolateral”, zaključio je Ivančević.
Obimna poslovna dokumentacija
Kreditna sredstva IRF-a su namijenjena za poboljšnje likvidnosti postojećih preduzetnika, mikro, malih, srednjih i velikih preduzeća. Kreditna linija za preživljavanje formirana je kako bi se pomoglo onima koji imaju direktnu posledicu negativnog uticaja na likvidnost od pandemije, a prioritetno koja treba da obezbijede urednost u snabdijevanju ljekovima, medicinskom opremom, životnim namirnicama, sredstvima za higijenu. Takođe, kako je saopšteno iz IRF-a, prioritet će imati i oni koji zbog ukupne situacije nijesu u mogućnosti da isplaćuju plate – mali ugostitelji, zanatlije, uslužne djelatnosti, trgovine…
IRF traži od aplikanata da dostave brojne podatke potrebne za odluku. Tako, između ostalog, traže i komplet obrasce za godišnje račune – bilans stanja, bilans uspjeha, bruto bilans, analitiku kupaca i dobavljača za poslednje tri godine izuzev kod klijenata koji nisu u obavezi da sastavljaju finansijske izvještaje i projekcije finansijskih izvještaja za cijeli period otplate kredita. Ukoliko je predmet obezbjeđenja hipoteka, potrebno je dostaviti list nepokretnosti i procjenu imovine. Traže, između ostalog, i profakture, predugovore (kopija ili original) za nabavku sirovina, repromaterijala, poluproizvoda, sitnog inventara. Predmetna dokumentacija ne može biti starija od tri mjeseca od datuma predaje zahtjeva za kredit.
Izvor: Dan
