Otac Velizar, strastveni zaljubljenik u prirodu i adrenalinske izazove, svojoj djeci samo prenosi ono što smo, kaže, kao ljudi počeli da gubimo - što ćešći kontakt sa prirodom.
"Dosta mi ljudi kaže, kad vidi koliko mi trčimo, treniramo, vodim ih na razne neke aktivnosti: „Druže, šta pokušavaš? Da ti djeca budu Spartanci ili Vikinzi ili vojnici?“. Ne, želim da budu ljudi. Želim da budu zdravi, da se bave sportom, da tablet ne bude jedino zanimanje tokom dana. Naravno da imaju tablet, kao i sva djeca. Moraju i oni u školi da kažu: „A, znam tu igricu“, ali važnije je ovo. Ovo je svakodnevnica“, šaljivo priča Velizar.
No, do prije nekoliko godina Velizarov život, kaže, svodio se na svakodnevnu trku za zaradom, sve dok se u Norveškoj, gdje je radio sedam godina, nije teško povrijedio, kada je i shvatio da život prolazi, a da nije osjetio ni njegov najmanji dio.
„Protraćio sam dobar dio svog života samo radeći. Dođem sa posla, oni žele da izađem sa njima, a ja sam umoran, ne mogu, moram da odmorim i oni se igraju po kući. U zlu našao sam dobru stvar, ta povreda priuštila je da radim ovo što radim, odnosno, da ne radim ništa posebno, izlazimo, treniramo... Prestao sam da im kupujem poklone u potpunosti, za rođendane i to. Ja im poklanjam uspomene“, iskren je on.
Sve to je Velizar odlučio i da ovjekoviči, pa na svom YouTube kanalu čuva pregršt lijepih trenutaka provedenih sa djecom u raznim krajevima opštine, pa i šire. Nije bitno godišnje doba, što više boravaka u prirodi koji donose brojne benefite.
„Ne vidim efekat samo fizički. Šta znači fizički, zdravi su, nijesu gojazni, ne prehlađuju tako često. I psihički vidim razliku, svoji su, imaju svoje stavove, razboriti su“, objašnjava Velizar.
Sve to što radi, kaže, malo košta, a dobitak je ogromni - srećna djeca i nezaboravni trenuci sa njima provedeni.
„Radimo na tarzanci, ljuljamo se, šetamo, igramo se sa Flokijem“, objašnjava Velizarov sin, Luka, njihove svakodnevne aktivnosti.
A kako je Velizar poručio za kraj, makar sat vremena sa djecom u prirodi, toliko svi možemo i moramo za njih dnevno da izdvojimo.
