Ovi metabolički ciklusi ključni su za procese od razgradnje holesterola do stvaranja glukoze, i trebalo bi da budu na vrhuncu kada jedemo i da miruju kada ne jedemo ili obrnuto. Kada se neredovno jede, ti geni nisu ni potpuno aktivni ni potpuno neaktivni i objašnjava da je princip isti kao kod spavanja i budnog stanja.
Da bi ustanovio da li samo redukovan unos hrane, bez promjena u unosu kalorija, može da spriječi bolesti metabolizma, Pandin tim je hranio miševe ili standardnom ili hranom bogatom mastima, uz dvije vrste pristupa hrani - bilo kada ili ograničeno.
Kada se vrijeme unošenja hrane kod miševa sa ishranom bogatom mastima ograniči na osam sati dnevno, oni jedu istu količinu hrane kao oni koji jedu cijelog dana, ali su zaštićeni od gojaznosti i drugih poremećaja metabolizma, pokazuje studija. Miševi sa ograničenim vremenom za unos hrane bogate mastima bili su zaštićeni od negativnih efekata ishrane bogate mastima i pokazali su napredak u svom metaboličkom i fiziološkom ritmu.
Manje su se ugojili i imali manja oštećenja jetre, a imali su i manji stepen upala.
Panda kaže da ima razloga razmišljati o tome kako su se naše navike u ishrani promenile tokom poslednjih godina, obzirom da mnogi ljudi imaju veći pristup hrani i više razloga da budu budni noću, makar samo da gledaju televiziju.
Ova otkrića navode na zaključak da ograničeno vrijeme unosa hrane može da predstavlja promjenu načina života koja će pomoći ljudima da se ne goje.
Izvor: Novosti.rs
