To pokazuju novi rezultati koje je objavila Centralna banka Crne Gore na osnovu podataka Ministarstva finansija o stanju u fiskalnom sektoru naše države do kraja oktobra 2019. godine, pišu Dnevne novine.
U jesenjoj analizi makroekonomskih kretanja i strukturnih reformi koju je Vlada usvojila na prošloj sjednici, navedeni su ključni pokazatelji u svim privrednim granama. Kad je u pitanju fiskalna politika, precizira se da ove godine karakteriše “nastavak sprovođenja mjera fiskalne konsolidacije usmjerenih na očuvanje održivosti javnih finansija, kako bi se omogućilo smanjenje budžetskog deficita i stvaranje uslova za postepeno opadanje javnog duga”.
“Ograničavanje rasta tekuće budžetske potrošnje očekuje se od sprovođenja Plana optimizacije javne uprave, a sprovodi se i moratorijum na zapošljavanje u javnom sektoru. Pored navedenog, Vlada je donijela odluku o otpremnini u slučaju sporazumnog prestanka radnog odnosa zaposlenih u javnom sektoru, kojom su propisani kriterijumi za isplatu po ovom osnovu”, navedeno je u pomenutom dokumentu.
Javni prihodi napunili su državni budžet za deset mjeseci do nivoa od 1,566 milijardi, što predstavlja 32,5 odsto BDP-a koji je procijenjen na 4,817 milijardi eura. U odnosu na isti period prošle godine, naplata je veća za 108 miliona eura, mahom zbog povećanja prihoda od poreza i doprinosa koji su dostigli 148,1 milion eura. Najveći rast ima naplata poreza na dodatu vrijednost od 65,9 miliona, akciza 20,6 miliona i poreza na dohodak 10,8 miliona eura. U odnosu na prošlu godinu, pad prihoda zabilježen je za doprinose za penzijsko i invalidsko, te zdravstveno osiguranje i takse.
Kako su istakli iz resornog ministarstva, najznačajnije pozitivno odstupanje je kod prihoda po osnovu PDV-a, uvećanog za 16,2 odsto, što je rezultat mjera fiskalne konsolidacije, ali i rasta ekonomske aktivnosti. Porezi na zarade bilježe rast zbog naplate poreskih potraživanja kroz reprogram ovakvih dugovanja, te pozitivnog kretanja na tržištu rada i jačanja poreske discipline. Prihodi po osnovu doprinosa do kraja oktobra u odnosu na isti period prethodne godine pali su za 1,3 miliona i iznose 46,5 miliona eura. Prihodi od poreza na dohodak su, pak, veći za pola miliona eura, iako se po novom zakonu veći dio ovog poreza ustupa lokalnim samoupravama. Prihodi od akciza veći su za 2,5 miliona eura ili 12,1 odsto u odnosu na uporedni period 2018. zbog njihove bolje naplate.
Za prvih deset mjeseci ove godine, iz budžeta je iskorišteno 1,536 milijardi eura ili 31,9 odsto procijenjenog BDP-a. Ipak, to za 4,5 miliona manje u odnosu na isti period prethodne godine, te 4,9 miliona eura u odnosu na plan. Takođe, kad je u pitanju realizacija planiranog, kapitalni budžet je realizovan u nivou od 53,9 odsto, tekuća budžetska potrošnja iznosi 73,6 miliona eura i manja je za 11 miliona, a glavni razlog je čak 5,5 miliona veći kapitalni izdaci u okviru tekućeg budžeta.
Procjena resornog ministarstva je da bi izvorni javni prihodi u 2019. mogli iznositi 2,079 milijarde eura ili 43,2 odsto BDP-a, u okviru kojih će najveći rast u odnosu na 2018. imati PDV, akcize i doprinosi. Javna potrošnja procijenjena je na 2,173 milijarde ili 45,1 odsto BDP-a, a izdaci budžeta na 1,977 milijarde eura ili 41,0 odsto BDP-a.
Izvor: Dnevne novine
