Za te potrebe biće ukupno izdvojeno 3,45 miliona eura.
„Popisom će biti obezbijeđeni podaci o ukupnom broju i prostornom razmještaju stanovnika, domaćinstava i stanova, kao i o njihovim osnovnim karateristikama“, precizira se u planu Monstata za narednu godinu, ali ne i termin njegovog sprovođenja, odnosno objavljivanja preliminarnih podataka.
Popis u Crnoj Gori dio je programa zvanične statistike za period od 2019. do 2023. godine.
Termin za njegovo redovno sprovođenje na nivou Evropske unije bio je tokom ove godine, ali su mnoge zemlje odustale zbog pandemije koronavirusa, dok su ostale najveći dio podataka prikupljale elektronskim putem.
Iako se praktično cijele godine spekulisalo i politički trgovalo terminom, ali i sadržajem podataka koji će se prikupljati popisom, ostaje otvoreno pitanje da li će on biti sproveden i tokom 2022. godine.
Naime, tada se očekuju lokalni izbori u 11 opština, zatim predsjednički izbori godinu kasnije, te redovni parlamentarni u 2024. godini.
Popis tokom tih godina predstavljao bi kršenje direktnih preporuka Evropske unije i Ujedinjenih nacija da takvo prikupljanje podataka ne treba održavati u izbornim godinama.
Ako ipak bude sproveden naredne godine, za vanredne poslove angažovanih u Monstatu biće izdvojeno 453.133,58 eura, dok će po osnovu ugovora o djelu popisivačima i obrađivačima biti isplaćeno 2.441.971,47 eura. Za službena putovanja prilikom prikupljanja podataka predviđeno je 185.332,08, za zakup prostorija 130.858,20, a za softver 34.300 eura.
Konsultantima i projektima namijenjeno je 9.700, ali je zato prilična nepoznanica šta sve ulazi u ostale usluge od čak 165.295,76 eura.
Sprovođenju najobimnijeg statističkog istraživanja na nacionalnom nivou prethodi i usvajanje Zakona o popisu, koji Vlada treba da predloži, a zatim poslanici usvoje na zasijedanju Skupštine.
Izvor: Dnevne novine
