"Medijski navodi o tome da je moguće da EPCG kupi imovinu privatnog privrednog društva DOO TOSCELIK ALLOYED ENGINEERING STEEL NIKŠIĆ (bivša “Željezara Nikšić AD”), ukazuju na ozbiljan izazov nedostatka strategije Vlade u reformi državnih preduzeća, problem razdvajanja funkcije vlasništva i upravljanja i nužnost unapređenja politike nadzora nad njihovim radom”, ističu oni.
U CEES-u navode da je EPCG ušla u zonu poslovnog gubitka u 2022. godini potvrdio je finansijski direktor kompanije, kao i ministar finansija koji je na sjednici Vlade od 22.09.2022. da je Elektroprivreda u „dovoljno velikim problemima i da država kupovinom akcija hoće da pomogne toj kompaniji“, za što je Vlada opredijelila 15 miliona eura.
Javnost je juče obaviještena o održanoj aukciji za prodaju paketa sopstvenih akcija EPCG, kojom je država kupila 28,3 odsto od ponuđenih 11.813.238 akcija EPCG u vrijednosti od blizu 15 miliona eura, po cijeni od 4,49 eura po akciji. Takođe, iz Elektroptrivrede je potvrdjeno da se vode razgovori o kupovini Željezare Nikšić.
Imajući u vidu pomenuto pogoršanje poslovnih rezultata Elektroprivrede i zabrinjavajuće fiskalne projekcije koje je Ministarstvo finansija predložilo kroz rebalans budžeta, javnost bi trebala biti upoznata sa više činjenica, smatraju u CEES-u.
“Zašto je Vlada baš sada kupila sopstvene akcije EPCG, koje je EPCG svakako trebala poništiti u zakonskom roku, čime bi udio države u EPCG porastao na 98,5 odsto ? I kad je već namjera da dio sopstvenih akcija kupi država, zašto EPCG nije na aukciji ponudila samo taj dio sopstvenih akcija koje je država namjeravala da kupi za 15 miliona eura, a ne svih 11.813.238”, pitaju u CEES-u.
Zašto i po kojoj računici, dodaju, Ministarstvo finansija, u situaciji kada predstavlja vrlo zabrinjavajuće stanje u javnim finansijama i predlaže rebalans budžeta kojim se deficit povećava za 170 miliona eura, odlučuje da potroši 15 miliona eura na kupovinu sopstvenih akcija Elektroprivrede?
“Ukoliko je Elektroprivreda zaista u problemima kako je istakao ministar finansija, da li je resorno minsitarstvo podnijelo zahtjev za dodjelu državne pomoći Elektroprivredi, shodno Zakonu o kontroli državne pomoći, i da li su Ministarstvo finansija i Vlada donijeli odluku na osnovu rješenja Agencije za zaštitu konkurencije o tome da li ovo predstavlja dozvoljenu državnu pomoć Elektroprivredi”, kažu u CEES-u.
Ukoliko je, naglašavaju, EPCG u problemima sa profitabilnošću poslovanja, zašto onda razmatra kupovinu imovine Željezare?
“Koji su ekonomski opravdani razlozi/cost-benefit analiza za takvu odluku Odbora direktora, a da se ne nanese šteta EPCG kao privrednom društvu? Da li će Skupstina akcionara Elektroprivrede donijeti jednu takvu odluku? Kakav ce biti stav reornog Ministarstva kapitanih investicija na Skupstini akcionara? Pri tome, postoji javno iskazano interesovanje privrednih društava u privatnom vlasništvu za kupovinu Željezare”, piše u saopštenju CEES-a.
Ponavljaju da EPCG čini oko 30 odsto aktive svih privrednih društava u većinskom vlasništvu države i generator je razvoja ne samo sektora energetike, već cjelokupne ekonomije.
“Stoga, povećani rizici njenog poslovanja, naročito u uslovima očekivane energetske krize u Evropi, visoke inflacije i teške fiskalne situacije u Crnoj Gori, mogu imati veoma nepovoljne posljedince za privredu, budžet i građane. U tom smislu, građani i privreda trebaju biti upoznati sa svrsishodnošću poslovnih odluka ovog privrednog društva u većinskom vlasništvu države i trenutnoj ulozi Vlade kao većinskog akcionara ove kompanije u donošenju strateški važnih poslovnih odluka”, zaključuju u CEES-u.
