Nažalost, ova cifra se može uvećati za još 60 miliona dolara, ukoliko kineska Eksim banka aktivira garancije za kredite Barske i Crnogorske plovidbe.
Dan juče nije mogao saznati informaciju da li su Kinezi aktivirali garancije, s obzirom na to da država nema zakonsku mogućnost da uplati novac za ratu kredita, a pomorska preduzeća nemaju novca da izmire obavezu.
Prvo veće plaćanje garancija bilo je 2011. godine kada su iz budžeta plaćena 32,92 miliona eura za palu garanciju za kredit koji je Željezara, kojom je gazdovala firma MNSS, uzela kod Kredit Svis banke.
Iste godine su plaćene 992 hiljade eura nakon što je aktivirana garancija za kredit Pobjede kod Sosijete ženeral banke.
Godinu kasnije plaćeno je skoro 25 miliona eura za kredit Kombinata aluminijuma kod Dojče banke i kredite Rudnika boksita i Pobjede.
Kada je Dojče banka aktivirala garancije Vlade, plaćena su 23,4 miliona eura iz budžeta.
Za kredit Rudnika boksita kod NLB banke plaćeno je blizu 550 hiljada eura, a za još jedan kredit Pobjede kod Sosijete ženeral banke blizu 750 miliona eura.
U 2013. godini plaćen je najveći iznos garancija od 107 miliona eura, opet zbog izdatih garancija Kombinatu aluminijuma. Taj novac je plaćen za kredite kod ruske VT banke, 60 miliona, i 42,7 miliona eura za kredit kod OTP banke. Garancije za KAP su izdate bez adekvatnog pokrića, a tužilaštvo godinama izviđa da li su garancije izdate po propisima. Dan je nedavno pisao da su vještaci utvrdili da je u tom poslu država oštećena za 126 miliona eura.
Iste godine je plaćeno 530 hiljada NLB banci za kredit Rudnika boksita, zatim za Mi Rai 1,69 miliona kod Hipotekarne banke, za bjelopoljku Lenku, Fabriku elektroda Piva 1,65 miliona.
U 2014. godini plaćeno je preko 15 miliona-za kredite Rudnika uglja kod NLB banke pet miliona, Melgonija primorke kod iste banke 4,5 miliona, te još šest miliona za dva kredita Pobjede.
Pauza u plaćanju garancija napravljena je od 2015. do 2018. godine, da bi u 2019. godini palo 9,4 miliona garancija za kredite Atlas banke i Invest banke u stečaju, biznismena Duška Kneževića, i 29,25 miliona eura zbog projekta prečišćavanja otpadnih voda u Budvi.
Izvor: Dan
