Čak preko 10 godina traje problem sa putem. Mještanin ovog dijela Rubeža Slavko Đukić ranije se obraćao nadležnim organima u Opštini ovim povodom, ali bezuspješno.
„Prije 10 godina bili smo primljeni u Opštinu, moj komšija i ja. Tada smo se dogovorili sve lijepo i kažu nam „dođite drugi dan da pitamo nekog višeg“. Mi smo došli drugi dan i odobrili su nam. Mi, mještani, smo se dogovorli da kad „stigne“ asfalt izađemo i pomognemo, da bi se desilo to da dođe jedan čovjek i „odvuče“ 170 metara puta da se asfaltira kod njega i tako smo ostali bez puta“, objašnjava Đukić.
Veliki problem za ovaj dio naselja predstavlja i vodosnabdijevanje u ljetnjem periodu.
„Prije 15 godina su stavili hidrofor pa su nešto malo poboljšali, ali i dalje je problem veliki. Posebno za ove visoke kote. Ako je ljeto kišno, voda nestane ponekad, posebno u popodnevnim satima. Nestane oko četiri sata popodne i nema je uveče do deset sati, jer ljudi zalivaju bašte niže, onda je promjer crijeva mali i ne može voda da dođe do naših kuća. Kada je ljeto sušno, period jul, avgust pa do polovine septembra ima-nema vode. Prtiska nema nekad ni za tuš, ni mašina da se upali“, kazao je Slavko.
On tvrdi da je Vodovod upoznat sa ovim problemom, ali odgovor koji je dobio od njih ne obećava da će se problem uskoro biti riješen.
„Iz Vodovoda su mi prošle godine kazali da moram da se snalazim. Pošto ja imam bistjernu, rekli su mi da je najbolje da je sredim jer se problem neće skoro riješiti“, prepričava Slavko.
Njegov komšija Branislav Grujić prinuđen je da ide u drugi dio grada kako bi natočio vodu za osnovne potrebe.
„Ja nemam bistjernu, idem kod Željezničke stanice, tamo punim bidone i dovezem po stotinu litara vode, ali je to ništa. Kupatilo mi ne radi, a kupatilo bez vode je zaraza živa. U 21. vijeku se to dešava, a plaćam im redovno sve račune“, rekao je Branislav.
Mračne ulice su još jedan problem u nizu. Mještani tvrde da su nepravedno zapostavljeni kada je u pitanju postavljanje rasvjete.
„Imamo stubove, samo da stave reflektori, ali ne da Elektoprivreda“, kazao je Branislav dodajući da uveče strahuje za svoje unuke kada se sami vraćaju iz škole jer, kako objašnjava, svuda je mrak, a po selu ima dosta pasa lutalica.
Pusta obećanja su ostala i kada je u pitanju problem odlaganja komunalnog otpada.
„Prije sedam, osam godina ovdje su dolazili iz Komunalnog, pravili spisak za postavljanje kontejnera i većina nas je pristala. Ja sam rekao da prije nego što ne vidim kontejnere neću početi da plaćam. Oni su obećali da će postaviti kontejnere, ali to nijesu učinili“, objašnjava Branislav.
Predrag Kovačević, takođe mještanin, objašnjava da ovaj problem traje već 15 godina, te da je prinuđen da se snalazi na razne načine.
„Nemamo kontejnere, mučimo se sa kesama, idemo po gradu. Tako ja već 15 godina radim“, kaže Predrag.
Marija Goranović
