Kako kaže ekonomski analitičar Mirza Mulešković, Fond bi trebalo da forsira žene, početnike u biznisu i to u sektorima turizma, agrara i prerađivačke industrije.
Svi oni koji imaju biznis ideju, a nemaju dovoljno sredstava da je otpočnu, ubuduće će to moći preko kreditno-garantnog fonda. Usvajanjem Zakona o kreditno-garantnom fondu otvaraju se nove mogućnosti za crnogorsku privredu. Učinjen je važan korak u jačanju ekonomske otpornosti i podrške privatnom sektoru. Kreditno-garantni fond obezbijediće veću dostupnost finansijskih sredstava za pokretanje i unapređenje biznisa, smanjiti finansijske barijere i dijeliti rizik sa bankama, ojačati domaću konkurentnost i doprinijeti otvaranju novih radnih mjesta.
Ekonomski analitičar Mirza Mulešković smatra da to jeste nova šansa za nove biznise.
"Kreditno-garantni fond je potreban i država treba da ga promoviše kako bi se diverzifikovala naša ekonomija. Što sam rekao, treba da se kreiraju dobre linije, dobra politika i treba dobro upravljati kako bi se izabrali najbolji projekti i kako bi se na taj način svaki segment crnogorske ekonomije ohrabrio", kaže Mulešković.
Usluge fonda će biti usmjerene na preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća, poljoprivredne proizvođače. Ukratko, sve one grupacije koje do sada nijesu bile prepoznate u biznis zajednici imale su otežan pristup novcu od kreditnih institucija.
"Prvenstveno treba podržati ugroženije kategorije što se tiče samog preduzetništva, to su žene i mladi i fokus bi trebalo staviti kako na poljoprivredu tako i na turizam, ali naravno treba i razmišljati o prerađivačkoj industriji, treba razmišljati o svim onim sektorima za koje Crna Gora ima potencijala", kaže Mulešković.
Početni osnivački kapital fonda biće 10 miliona eura. Organi fonda su izvršni direktori i upravni odbor koji čine predstavnici državne uprave i nezavisni članovi koji se biraju na javnom konkursu.
