Nezaposlenost ljudima donosi ogroman stres, čak i kad spadaju u grupu onih koji zbog nedostatka posla od države dobijaju određene olakšice i novčane nadoknade.
Ipak, taj novac ne uspijeva da pokrije ni elemetarne troškove života, naročito u velikim porodicama, zbog čega ne može biti ni govora o zdravom životu. Za mnoge odrasle ljude koji provedu oko osam sati na poslu, rad nije samo izvor prihoda, nego i dio identiteta. Gubitak posla ne prate dakle samo finansijski pritisci, nego i duboko preispitivanje identiteta.
Jedna studija je čak uporedila gubitak posla sa gubitkom neke bliske osobe. Osobe koje ostanu bez posla takođe mogu izgubiti osjećaj pripadnosti i veze sa kolegama. Stres koji tako nastaje oštećuje i fizičko i mentalno zdravlje.
Istraživanje objavljeno u žurnalu “Demography” pokazalo je da nezaposleni u 54 odsto više slučajeva imaju slabo zdravlje i 83 odsto češće pate od zdravstvenih problema izazvanih stresom, poput srčanih bolesti.
Nezaposlenost takođe povećava opasnost od nezdravih navika, poput ispijanja alkohola i uzimanja narkotika, što dodatno uvećava rizik po zdravlje. Kratkoročne manifestacije stresa, poput nedostatka sna i glavobolja, narušavaju kvalitet života, ali su dugoročne daleko opasnije. Stres je faktor rizika za visok krvni pritisak, srčane bolesti i slabiji imunitet.
Ako takođe morate da štedite na hrani, birate jeftinije i možda manje zdrave opcije, stvar postaje još ozbiljnija. Nezaposleni i dva puta češće pate od psiholoških problema, depresije, anksioznosti i niskog samopouzdanja.
Zato, dok tražite novi posao, trudite se da koliko god možete neutrališete negativne posljedice stresa. Vježbajte, makar kod kuće i redovno spavajte i što je najvažnije, imajte vjere da će stvari biti bolje. Ako budete uživali u malim stvarima i brinuli o svom zdravlju, ne samo da ćete neutralisati stres, nego i povećati šanse da pronađete posao.
