On je najavio formiranje ekspertske grupe koja će, kako je kazao, definisati poseban set socijalnih davanja za nezaposlene i majke u stanju socijalne potrebe. Nove mjere će, kako je dodao, biti definisane sredinom aprila.
„Ovo je jedino rješenje za aktuelnu situaciju. Takođe, moramo preispitati načine prijevremenog odlaska u penziju, kao i najvisočije penzije. Razmotrićemo i da se od naredne godine minimalne penzije ne usklađuju. Što se tiče javnig sektora, neće biti povećanja broja zaposlenih niti ćemo njihove zarade smanjivati, ali ćemo ih vjerovatno zamrznuti u 2018. i 2019. godini. Varijabila može biti predmet smanjivanja“, kazao je Radunović.
On je precizirao da sa predstavnicima MMF-a, koji su u prethodnih 15 dana boravili u Crnoj Gori u sklopu redovnih konsultacija, nije razgovarano o sklapanju bilo kakvog aranžmana.
„Aranžman sa MMF-om stoji kao opcija i ne isključujem mogućnost da bude sklopljen“, rekao je Radunović.
On je naveo da je sa delegacijom MMF-a postignut visok stepen saglasnosti vezano za presjek aktuelnog stanja javnih finansija i dodatnu fiskalnu konsolidaciju.
„Mjerama konsolidacije smo u decembru postigli uštedu od 3,2 odsto projektovanog BDP-a, a po gospodi iz MMF-a ta ušteda je 2,5 odsto. Do 2019. ćemo imati budžetski deficit koji će probijati Matrihtske kriterijume, a od 2020. ulazimo u zonu budžetskog suficita. Iz tog suficita ćemo stvoriti uslove da se servisira javni dug. Najveće obaveze nas čekaju u 2019., 2020. i 2021, kad će postojati potreba za refinansiranjem obaveza, što će biti lakše prebroditi uz budžetski suficit. Fiskalna strategija biće usvojena do kraja drugog kvartala. Svaku od mjera koje predlaže MMF treba analizirati i vidjeti koji su efekti po budžet. Lako je ubrzati akcizni kalendar, s druge strane, osjetljive su preporuke koje bi opteretile građane“, istakao je Radunović.
Šef misije MMF-a za Crnu Goru Martin Petri istakao je da su naknade za majke uvedene bez projekcije stvarnog troška tih davanja.
„Ako pretpostavimo da Ustavni sud bude konzistentan sa predloženim promjenama, mislimo da bi bilo primjereno da majke koje su dale otkaz, da bi imale pravo na ova davanja dobiju kompenzaciju dok se ne vrate na tržište rada, a da majke koje su bile sastavni dio penzionog sistema treba da se vrate na Fond PIO“, poručio je Petri.
On je pojasnio da su preporuke MMF-a izbor opcija, koje će Vlada razmotriti u bliskoj budućnosti kako bi ih sprovela na srednji rok.
„Preporuke su usmjerene da bude osigurana održivost javnog duga i da bi se javni dug do 2028. godine smanjio na 60 odsto BDP-a sa garancijama. Više je potrebno intervenisati na potrošnji. Vlada je počela da radi na reformi javne uprave, što će takođe rezultirati uštedama. Rashodi za penzije su relativno visoki ne zato što je sistem izdašan, već zato što je bilo ad hoc odluka da se određeni radnici prijevremeno penzionišu, a da nijesu platili doprinose za PIO. Njihove penzije, ustvari, plaćaju poreski obveznici. Deficit Fonda PIO od tri do četiri odsto BDP-a, plaća se iz opštih poreza. I socijalna davanja su relativno visoka, a nijesu dobro ciljana. Potvrda toga su naknade za majke. Za naknade za majke se izdvaja dva odsto BDP-a, ali to ne pomaže da se postigne ciljano povećanje stope nataliteta. Postoji potreba da se ovaj trošak smanji“, konstatovao je Petri.
MMF preporučuje, između ostalog, povećanje stope poreza na dohodak fizičkih lica na 13 odsto, kao i da ovaj porez ubuduće plaćaju i penzioneri koji ostvaruju značajne prihode mimo tog primanja.
„Prihodi se mogu brže naplatiti nego što se mogu smanjiti rashodi. Mislimo da ima smisla uvesti akcizu na ugalj. Stvarni trošak koji nastaje zagađenjem je vjerovatno veći od tržišne vrijednosti uglja. Naravno, u nekom trenutku će se viša cijena uglja morati prenijeti na cijenu električne energije“, rekao je Petri, napominjući da bi trebalo povećati i akcize koje se već naplaćuju.
Zahvaljujući ulaganjima javnog i privatnog sektora, u MMF-u očekuju da će sljedećih nekoliko godina biti ostvarene pozitivne stope rasta.
Guverner Radoje Žugić istakao je da se aktivno radi na uspostavljanju novog regulatornog okvira u bankarskom sektoru.
„Dostavljene su izmjene zakona o dobrovoljnom finansijskom restrukturiranju. U pripremi je zakon o CBCG, a uskoro ćemo dobiti i novi zakon o sanaciji banaka. Biće spreman i inovirani zakon o bankama, sa najboljom praksom i standardima u ovoj oblasti“, precizirao je Žugić.
Izvor: portalanalitika.me
