U privatnom sektoru 54,76 odsto ima srednju, a 45,24 odsto visoku stručnu spremu. Kod zaposlenih u javnom sektoru odnos je obrnut -64,79 odsto ima visoku, a 35,21 odsto srednju stručnu spremu. Nijedan učesnik ankete nije naveo osnovnu stručnu spremu.
U privatnom sektoru najveća grupa, 39,29 odsto, smatra da je model nedovoljno jasan i da nema dovoljno analize i objašnjenja.
Foto: Odgovori ispitanih za Euro model u privatnom sektoru
Istovremeno, 32,14 odsto ga smatra odličnim rješenjem za povećanje zarada i životnog standarda. 15,48 odsto ispitanika je protiv najavljenih povećanja plata, dok 13,10 odsto smatra da je model neodrživ.
Slična je slika i u javnom sektoru: 42,25 odsto traži jasnija objašnjenja i analize, dok 40,85 odsto smatra da je model odlično rješenje.
Foto: Odgovori ispitanika u državnom sektoru o Euro modelu
Da je model neodrživ ocjenjuje 11,27 odsto, a 5,63 odsto je protiv najavljenih povećanja plata.
Najveća saglasnost postoji oko mogućeg rasta cijena. Čak86,90 odsto zaposlenih u privatnom sektoru očekuje talas poskupljenja i inflacije.
Foto: Odgovori o poskupljenju zaposlenih kod privatnika
Isto očekuje 74,65 odsto zaposlenih u javnom sektoru.
Foto: Odgovori o poskupljenju zaposlenih u javnom sektoru
Da ne očekuju takav scenario smatra 8,33 odsto zaposlenih kod privatnika i 11,27 odsto zaposlenih u javnom sektoru, dok 4,76 odsto privatnika i 14,08 odsto zaposlenih u javnom sektoru ne zna šta da očekuje.
Razlika između dvije grupe još je izraženija kada je riječ o sigurnosti radnog mjesta.
Gubitka od posla strahuje 38,10 odsto zaposlenih u privatnom sektoru, dok je takav odgovor dalo samo 8,45 odsto zaposlenih u javnom sektoru.
Odgovori zaposlenih u javnom sektoru na pitanje "Plašite li se da biste mogli ostati bez posla?"
Istovremeno, 51,19 odsto zaposlenih kod privatnika ne strahuje da bi mogli ostati bez posla, dok je u javnom sektoru taj procenat čak 71,83 odsto. Da nijesu sigurni odgovorilo je 10,71 odsto privatnika i 19,72 odsto zaposlenih u javnom sektoru.
Kada je riječ o očekivanom rastu plata, 22,62 odsto zaposlenih u privatnom sektoru očekuje povećanje veće od 500 eura, dok je taj procenat u javnom sektoru 25,35 odsto.
Foto: Odgovori o povećanje zarada u privatnom sektoru
Povećanje između 200 i 299 eura očekuje 28,57 odsto privatnika, a 15,49 odsto zaposlenih u javnom sektoru.
Foto: Odgovori o povećanje zarada u javnom sektoru
Za povećanje između 300 i 399 eura opredijelilo se 16,67 odsto privatnika i 19,72 odsto zaposlenih u javnom sektoru, dok povećanje između 400 i 499 eura očekuje 11,90 odsto privatnika i 19,72 odsto zaposlenih u javnom sektoru.
Anketa je objavljena 22. septembra na portalu Onogošt i obuhvatila je 155 zaposlenih: 84 iz privatnog i 71 iz javnog sektora.
“Euro model investicija u građane i njihovu budućnost, sprječavamo egzodus stanovništva”
Premijer Milojko Spajić, kazao je u emisiji “Okvir” da je reforma Euro model pripremana veoma dugo i da su sa svakim korakom procjenjivali kada je pravi trenutak da je objave i primijene, te da smatra da je pravi trenutak sada, kada je Crna Gora pred zatvaranjem svih pregovaračkih poglavlja.
„Tačno znamo šta će se desiti po ulasku u EU, jer imamo iskustva 13 zemalja prije nas. Uz velike benefite, postoje i veliki izazovi, kao što je egzodus stanovništva. Svaka nova članica imala je velike probleme sa tim, a neke su izgubile i do 20 odsto stanovništva. Jako je teško građanima, kada jednom odu, da se vrate i zato su i cifre u programu tolike da bi motivisale radno sposobno stanovništvo da ostane ovdje“, kazao je Spajić.
Pojašnjava da su na umu imali i Hrvatsku, u kojoj se, kako navodi, osipanje stanovništva zaustavilo kada je neto zarada dostigla 1.400 eura.
Premijer napominje da je ovakav model primijenjen i kroz programe Evropa sad 1 i 2, te da su u pitanju programi koji imaju isti pravac i predvidljivost.
„Od 2020. ja pričam istu priču i ne znam zašto svaki put jednostavno reforma izazove iste reakcije i priče. Mislim da smo do sada dokazali da su svi programi koje smo sproveli bili održivi i apsolutno vjerujem da će tako biti i sa Euro modelom, i poslije izbora i dugoročno i neće doći do otpuštanja radnika i gašenja preduzeća“, naglasio je Spajić.
Doprinosi ne znače ništa, ako nam ode 150.000 radno sposobnih ljudi
Tvrdi i da neće doći do gašenja preduzeća, kako se to ovih dana može čuti u javnosti.
„U razgovoru sa ekonomistima često dobijam pitanje zašto se odričemo najstabilnijeg prihoda – doprinosa, da bismo dobili prihod od akciza, PDV-a, carina, nečega što je vezano za promet. Ja odgovaram da je to možda nekada bio najstabilniji prihod, međutim, ako vam ode 150.000 radno sposobnih ljudi, gdje je ta stabilnost? O tom koraku ne razmišljaju i zato mislimo da je sada posljednji trenutak da se takva reforma sprovede“, naveo je Spajić, dodajući da je vrijedno investirati u zaustavljanje odlaska mladih i radno sposobnih ljudi iz Crne Gore.
Euro model neće ugroziti opštine ni malu privredu
Kada je riječ o dilemama opština, kazao je da je normalno što žele da zadrže nivo prihoda koji su imale do sada, ali tvrdi da ovaj model ni na koji način ne ugrožava njihove prihode.
„Porez na dohodak fizičkih lica do sada je bio takav da je do 700 eura bilo neoporezivo, od 700 do 1.000 eura stopa je bila devet odsto, a preko 1.000 eura 15 odsto. Sada će preko 700 eura stopa biti devet odsto, ali je oporezivi dio značajno veći. Sada ćete imati prosječnu bruto zaradu preko 1.500 eura, 1.550 eura imate 850 eura preko 700 eura puta devet odsto, što je oko 70 eura, i imate značajno veće prihode iako vam je stopa preko hiljadu eura smanjena. To će amortizovati. Nijesu sve opštine u istoj poziciji, ali prihvatićemo svaki konstruktivan predlog i sugestiju kako da poboljšamo primjenu ovog programa“, istakao je Spajić.
Ističe da im niko ne može garantovati finansijsku stabilnost ukoliko uruše svoj sistem, ali da će država učestvovati u tome da se rizik distribuira na pravi način i da opštine ne moraju da razmišljaju o nedostatku prihoda u odnosu na prethodne godine. Niži prihodi se neće desiti kao što s nije desio ni prillikom primjene Evrope sad 1.
Smatra da će mala i mikro preduzeća biti zaštićene, da porez na dobit i dalje ostaje stimulativan i da su poreske stope među najnižima u Evropi i ostajemo konkurentni. Fer je, kako kaže, da poslodavci, kada već ostvare profit, malo više daju za javni interes.
Kazao je i da ne računaju na idealne uslove, već na one koji postoje u EU i na tržište Evropske unije, te da ima empatiju prema poslodavcima, ali da se privreda ne može graditi na jeftinoj radnoj snazi na dugi rok.
"Moramo jačati privredu, otvaraju se EU fondovi i brojne mogućnosti, ali zarade moraju biti veće kako bi radnici ostali u Crnoj Gori. Standardi EU se moraju primijeniti i radnici moraju dati svoj doprinos, biti fokusiraniji", naglašava predsjednik Vlade.
Kada je riječ o Zakonu o radu i njegovim izmjenama zbog ovog programa, kaže da je namjera časna i da žele da preduprijede ponašanje nesavjesnih poslodavaca koji bi mogli da iskoriste vremenski vakuum, promijene sistematizacije i ugovore o radu i izvrše pritisak na zaposlene da prihvate niže minimalne zarade.
Model izvodi veliki broj ljudi iz siromaštva u srednju klasu
Premijer objašnjava da ovaj model veliki broj građana izvodi iz siromaštva i uvodi u srednju klasu, čime se, kako kaže, mijenjaju i njihovo ponašanje i potrošačke potrebe, dok promet značajno raste.
"Mi nismo prva zemlja u kojoj prelazi iz siromaštva u srednju klasu stotine hiljada ljudi. Mnoge zemlje su se tako razvijale", tvrdi Spajić.
Na pitanje šta ako dođe do poremećaja na tržištu, poput onih izazvanih ratovima u okruženju, Spajić objašnjava da to može uticati na mikropreduzetnike, te da su otvoreni da razmotre razne modalitete primjene za njih, ali da od suštine programa ne odustaju.
Najveća preduzeća će imati efekat brzo, a manja kasnije i tačno je, objašnjava, da postoji vremenski jaz za ta preduzeća dok dođu do većih prihoda, ali navodi da on traje od 30 do 70 dana i da su otvoreni za razgovor sa poslodavcima o tome kako da taj period prevaziđu.
"Porezi i dopinosi su destimulišući za rad, i radimo suprotno, želimo da stimulišemo rad i vjerujem u budućnost naših ljudi koji su vrijedni i radni i jedan nebrušeni dijamant", kazao je premijer.
Kada je riječ o cijenama i inflaciji, kaže da je jasno da cijene rastu, ali da Vlada, koliko god može, akcizama pokušava da ublaži te skokove i padove.
„Ne možemo uticati na cijene naftnih derivata, ali naša uloga je da ublažimo velike inflatorne skokove i padove. Euro model je najbolji dugoročni štit od inflatornih pritisaka“, poručio je Spajić.
