Rezultati otkrivaju zabrinjavajući trend: od 2000. do 2022. godine, potrošnja antibiotika u ambulantnoj praksi (koja čini oko 80% ukupne potrošnje) porasla je za čak 71 odsto. Desetostruko povećanje uočeno je kod azitromicina, dok su potrošnja cefiksima, ceftriaksona i ciprofloksacina porasle za više od 100 odsto. S druge strane, zabrinjava značajno smanjenje potrošnje prirodnih penicilina.
Autorke studije — prof. dr Nataša Duborija-Kovačević (UCG, Medicinski fakultet), dr med. Jana Đapić-Šavelić (UCG, Medicinski fakultet i KCCG) i doc. dr Anđela Mijanović (UCG, Pirodno-matematički fakultet) — upozoravaju da se u Crnoj Gori na nivou primarne zdravstvene zaštite sve češće koriste antibiotici širokog spektra koji bi, kako naglašavaju, trebalo da budu rezervisani za uzročnike otporne na antibiotike prve linije.
"Ovakav trend značajno povećava rizik od razvoja antimikrobne rezistencije (AMR), odnosno otpornosti bakterija na terapiju. Dodatno, povećava se učestalost neželjenih dejstava ovih ljekova kod pacijenata, a i finansijski izdaci. Situaciju je, čak i u nekim zemljama EU, dodatno pogoršala pandemija COVID-19, tokom koje su antibiotici, posebno azitromicin, masovno korišćeni čak i kada nisu bili potrebni", navode u saopštenju Univerziteta.
Dodaju, antimikrobna rezistencija je prepoznata kao jedna od najvećih globalnih prijetnji javnom zdravlju. Prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije, AMR se direktno povezuje sa 1,27 miliona smrtnih slučajeva godišnje, a doprinijela je nastanku još skoro pet miliona slučajeva. Decenije istraživanja i kliničkog iskustva potvrđuju da su razvoj i širenje AMR povezani sa neracionalnom upotrebom antibiotika u zdravstvu i poljoprivredi, ali i sa povećanom mobilnošću ljudi i roba.
"Dok preporuke EU iz 2023. nalažu da 65 odsto antibiotika koji se koriste u humanoj medicini treba da bude iz tzv. Access grupe — ljekova prve linije sa manjim potencijalom za razvoj rezistencije — Crna Gora ide u suprotnom pravcu. Prema rezultatima prof. Duborije-Kovačević i saradnika, udio antibiotika iz Access grupe pao je sa 73 odsto u 2000. na 50 odsto u 2022, dok je vanbolnička potrošnja u 2022. bila čak 75 odsto veća od prosjeka EU", navode u saopštenju.
U istoj godini je samo Grčka od zemalja EU imala neznatno veću vanbolničku potrošnju antibiotika od nas. Dodatno, EU preporučuje i da se potrošnja antibiotika smanji za 20 odsto u periodu 2019-2030, a kod nas je od 2019. do 2022. zapažen trend porasta.
Kako autorke navode, ciljevi EU kojima težimo, mogli bi se dostići do 2030. godine, pod uslovom da se djeluje brzo i odlučno na svim nivoima.
Ključne mjere bi bile edukacija građana o prevenciji infekcija, pravilnoj upotrebi antibiotika i štetnosti samomedikacije, jačanje kontrole propisivanja i izdavanja antibiotika, analiza i po potrebi ažuriranje nacionalnih smjernica za liječenje vanbolničkih infekcija, intenziviranje praćenja i redovno informisanje propisivača o otpornosti uzročnika na preporučene antibiotike, sprovođenje javno-informativnih kampanja o rizicima neodgovorne upotrebe.
