Kao najčešće probleme prilikom realizacije svojih kreditnih aktivnosti, IRF je prepoznao nedovoljan nivo elementarnog biznis znanja preduzetnika.
“Nažalost, još uvjek postoje primjeri da se za kredite obraćaju kandidati koji žele da tražena kreditna sredstva upotrijebe za druge namjene, kao recimo, vraćanje drugih kredita kod banaka, vraćanje privatnih dugova, kupovinu automobila i stanova”, piše u Informaciji.
Kao problem IRF vidi i nedostatak adekvatnih kolaterala koji se ogledaju u sljedećem.
“Slučajevi da u listu nepokretnosti nije upisana cjelokupna imovina, a najčešći razlog je da bi se plaćao manji porez na imovinu. Tu su i slučajevi da imovina nije prevedena na podnosioca zahtjeva iz razloga što nije završen ostavinski postupak”, piše u dokumentu.
Kao problem navedena je i nedovoljna otvorenost banaka prema podršci posebnih ciljnih grupa kao što su mladi, početnici u biznisu, žene u biznisu, tehnološki viškovi i individualni poljoprivredni proizvođači.
U 2016. godini ukupno je sklopljeno 456 ugovora kroz dugoročne i kratkoročne kredite sa plasmanom na nivou od preko 128,5 miliona eura sredstava u privredu Crne Gore. Plasirano je 416 dugoročnih kredita u iznosu od 71,5 miliona eura dok je kroz 40 faktoring ugovora otkupljeno 57 miliona eura potraživanja.
Kada su u pitanju aktivnosti IRF-a u 2017. godini, IRF je obezbjedio 33 kreditne linije preko kojih se očekuje plasman od minimum 120 miliona eura u crnogorsku privredu.
portalanalitika.me
