Sa pjevačem Aleksandrom Erakovićem Erom razgovarali smo o razlozima koji su uticali da prekinu sa radom, dugoj pauzi, te odluci da se ponovo okupe i izdaju snigl „Put za pravi put“ koju su snimili nakon čak 17 godina.
“ Po prvi put smo u Nikšiću, ranije smo bili u Pogorici i nešto malo i u Herceg Novom. Utisci su super, i mjesto je super, i publika je super, nisam ni očekivao ništa slabije, ali oduševljen sam“, kazao je nakon nastupa Aleksadnar.
Vampiri su se kao muzički sastav oformili 1990.godine, a album prvijenac „Rama lama ding dong“ objavljen je u aprilu naredne godine. Prodat je inzvarednom tiražu, pjesme su brzo prhivaćene i neobični sastav brzo je stekao brojne fanove, posebno među tinejžerkama. Bili su izuzetno aktivni i popularni tokom devedesetih godina, a posebno nakon što su uradili muziku za kultni film Srđana Dragojevića „Mi nismo anđeli“.
Ipak, 1998. godine odlučili su da se povuku sa scene, da bi odluka o ponovnom okupljanju stigla tek nakon više od jedne decenije.
„Pauzu smo napravili od 1998.godine do 2012.godine kada smo uradili jedan povratnički koncert u Sava centru u Beogradu. Uradili smo nekih dvadesetak koncerata te godine, i onda smo opet zbog personalnih promjena napravili jednu malu pauzu. U međuvremenu smo izdali novu pjesmu „Put za pravi put“ i spot, to je naš prvo singl u nizu. Sada se očekuje i drugi singl. Izašao je taj spot kao singl, i sada ide drugi, pa treći i na kraju će to vjerovatno biti i album, to je šesti po redu. Malo su se vremena promijenila, ranije smo izdavali albume pa sa njih skidali singlove, a sada se izdaju singlovi pa onda na kraju dogodi neki album. Diskografija je nažalost zamrla“ ,objašnjava Aleksadanar.
Na pitanje zašto su se Vamipri uopšte raspali Era ističe da sa svojim romatničmin pjesmama nijesu mogli da se izbore sa navalicom trubo folka pa su se jednostavno povukli.
„Sve je to sticajem okolnosti. Pauza je bila zbog ovih nekih turbo-folk varijanti koje su zavladale tada. Nama nije odgovaralo da se tako radi, sve se svodilo na neke plejbekove, matrice po nekim diskotekama, folkotekma, što nama nije odgovaralo, to nije naše okruženje. Tako da smo se sklonili jednostavno. I sada ga je previše, ali sada ima više opcija za rokenrol. Te 1998.godine skoro da rokenrol nije postojao, ali opet nekako se održao, možda najviše zahvaljujući ovim festivalima koji postoje ljeti, ali se održao. Početkom devedesetih bilo je drugačije, sada je novo vrijeme, ali publika je publika, pjesme su pjesme, i muzika je muzika. Na kraju se svodi na isto“, objašnava frotmen Vampira.
U međuvrmenu Aleksadar je svirao u bendu Bestbeat koji svira muziku Bitlsa ,a potom u bendu Breeze koji se bavio autoriskim radom.
„Svirali smo Bitlse, bili smo svuda, i po Evropi i gdje god smo mogli. To je jedno divno iskustvo zaista, pošto si Bitlsi najbolji bend koji je ikada postojao. Zatim je bio bend Breeze, i na svim tim svirkama su ljudi prilazili kad su saznavali ko sam ja, prilazili su da pitaju šta je sa Vampirima. I kao dobro, to je bilo nekada, nešto sada idemo dalje. Međutim, toga je bilo toliko i toliko da sam na kraju zaista razmislio i rekao ako ljudi baš toliko hoće da nas vide ponovo hajde. Tako smo se i okupili“ ,prisjeća se i dodaje da su povratnički koncerti bili izrazito emotivni, kako sa njihove tako i sa strane publike.
Aleksandar ističe da su njihova publika sada uglavnom „trideset i kusur godišnjaci“ koji su tokom devedesetih bili tinejžeri, te djeca njihovih vršnjaka, pa na koncertima Vampira ima raznih generacija. A kako je glavna tematika njihovih pjesama uvijek ljubav, oni su bili i ostali omiljeni među publikom.
„Čas srećna čas nesrećna, ovako i onako. Dobro, to je uopšte ta muzika, taj doo wop pedesetih šesdesetih godina za koji smo se bili uhvatili. Tematika tih pjesama jeste bila ta ljubavna ili poziv na ples. Što se tiče tih pjesama to jeste to, ali evo ova pjesma „Put za pravi put“, nije baš ljubavna, više da čovjek stavi prst na čelo“, zaključuje Era.
