Vlada Crne Gore dala je negativno mišljenje na predlog izmjena Zakona o akcizama kojim bi se ova dažbina na goriva od 1. aprila do 30. juna smanjila za 50 odsto, a koje su predložili poslanici Građanskog pokreta URA, objavljeno je na sajtu Vlade.
Kako se navodi u obrazloženju mišljenja, koje je potpisao ministar finansija Novica Vuković, akcize čine značajni dio javnih prihoda, da bi njihovo smanjenje ugrozilo budžet, kao i da oni prate kretanja na tržištu energenata i da ima dovoljno postojećih mjera za reagovanje ukoliko budu smatrali da je to potrebno.
Vlada ima mogućnost po postojećem zakonu da smanji akcize za 50 odsto, ali su iz Ministarstva saopštavali da je moguće akcize smanjiti najviše za 25 odsto zbog evropskih direktiva.
Od ponedjeljka dizel bi mogao poskupiti za još oko 30 centi, a obje vrste benzina za još po 15 do 18 centi. Prije dvije sedmice dizel je poskupio za 16, a benzin za po sedam centi.
“Polazeći od značaja akciza u strukturi javnih prihoda, potrebno je posebno ukazati na njihov fiskalni značaj za stabilnost državnog budžeta. Akcize na mineralna ulja predstavljaju jedan od najznačajnijih i najstabilnijih izvora budžetskih prihoda, čineći približno 60 – 65 odsto ukupnih prihoda od akciza, te imaju važnu ulogu u finansiranju javnih politika i redovnom funkcionisanju javnih finansija. Svako značajnije smanjenje akciza neposredno utiče na smanjenje budžetskih prihoda i može imati negativne implikacije na fiskalnu stabilnost države”, navedeno je u obrazloženju.
Dodaje se i da važeći “zakonski okvir već predviđa adekvatan mehanizam kojim Vlada može, u slučaju poremećaja na tržištu energenata, privremeno reagovati smanjenjem akciza, čime se obezbjeđuje potrebna fleksibilnost bez izmjena zakona”.
“Dodatno, prema dostupnim javnim informacijama, Crna Gora raspolaže rezervama nafte dovoljnim za naredna dva mjeseca, što ukazuje da trenutno ne postoji neposredan rizik od poremećaja u snabdijevanju gorivom”, ukazuju.
Imajući u vidu navedeno, kako dalje piše, eventualne intervencije u akciznoj politici potrebno je razmatrati kroz postojeće mehanizme i na osnovu sveobuhvatne fiskalne i ekonomske analize, kako bi se očuvala stabilnost javnih finansija i kontinuitet budžetskih prihoda.
“Na osnovu svega navedenog, može se zaključiti da postojeći zakonski okvir već obezbjeđuje mogućnost pravovremenog reagovanja u slučaju poremećaja na tržištu energenata, dok bi predloženo zakonsko rješenje moglo imati negativne fiskalne implikacije po budžetske prihode države. U skladu sa tim, nadležna ministarstva će u narednom periodu nastaviti da pažljivo prate kretanja na tržištu i sve relevantne indikatore na tržištu naftnih derivata, te će, u skladu sa tim i ukoliko se ukaže potreba, pravovremeno reagovati primjenom raspoloživih mehanizama”, zaključuje se u obrazloženju.
