Predstavnici MJU su se, na pitanje koliko je u Crnoj Gori zaposleno u javnom sektoru, pozvali na podatke Ministarstva finansija (MF) koji pokazuju da ih je u novembru bilo ukupno 53,79 hiljada na centralnom i lokalnim nivoima, ne uključujući zaposlene u državnim i lokalnim preduzećima. Ta brojka je dvije godine ranije bila 2,2 hiljade manja, piše Pobjeda.
Budžetom za ovu godinu za plate državne uprave planirana su 674 miliona eura, što je preko 200 miliona više nego 2020, 2021. i 2022. godine.
Iz MJU su kazali da fokus racionalizacije javne uprave ne treba isključivo da bude na smanjenju broja zaposlenih, već na uspostavljanju optimalne administracije kroz bolje kadrovsko planiranje, povezivanje sa budžetskim programom i unapređenje znanja i kompetencija.
Oni su dodali da im je cilj da stvore stručni kadar koji će raditi na unapređenju efikasnosti pružanja kvalitetnih usluga javne uprave.
MJU, kako su saopštili, u kontinuitetu sa MF prati i analizira broj zaposlenih u javnoj upravi u okviru sprovođenja Strategije reforme javne uprave za period 2022-2026. godine, prateći ispunjavanje indikatora koji podrazumijeva udio ukupnog broja zaposlenih u javnoj upravi u odnosu na ukupan broj zaposlenih u Crnoj Gori.
„Oslanjajući se na podatke Monstata o ukupnom broju zaposlenih u Crnoj Gori, kao i podatke MF o ukupnom broju zaposlenih u javnoj upravi, prati se trend ispunjenosti tog indikatora, čija je početna vrijednost za 2021. bila 26 odsto, 2022. je iznosila 23 odsto, a prošle godine 21,7 odsto“, rekli su Pobjedi iz MJU.
Percepcija javnosti o lošem stanju u oblasti zapošljavanja u javnom sektoru za istraživačicu javnih politika Instituta Alternativa (IA), Milenu Muk, je generalno opravdana.
Ona je u podkastu IA kazala da se ništa pozitivno nije desilo nakon promjena 2020. godine, kada je riječ o toj problematici. Najlošije je, kako smatra, u javnim preduzećima, ali ništa bolje nije ni u državnoj upravi.
Muk je ocijenila da ne postoje pravne norme koje bi suzile manevarski prostor za politizaciju i nepotizam, te da se sa tim vezuje i loša kontrola inspekcije i nedovoljna transparentnost, imajući u vidu da se za najveći broj pozicija u javnoj upravi ne može dobiti informacija šta su kandidati odgovarali na pitanja i kakva su ta pitanja bila.
