"Veliki je naš Nikšić.
Nije bilo davno kada je naš grad širom otvorio vrata nevoljnicima koji su napuštili domove zbog slične nacionalističke pomame koja je i danas na sceni kao i zbog raspada tadašnje Jugoslavije.
Njihov broj se bio ozbiljno primakao broju onih koji su već bili tu.
Ni Crna Gora ni Nikšić ništa nijesu pitali – ni ko su, ni šta su, ni odakle su. Svi su oni bili mi!
Uradili su Nikšić i Crna Gora to isto i 1999. godine kada su kolone sa Kosova u ovoj zemlji potražile utočište. Opet su svi oni bili mi!
Nastavljali smo i dalje ponosni na sebe i znali da tako treba.
Ni pobjeda na referendumu za obnovu crnogorske države nije nas antagonizovala sa onima koji su mislili drugačije. Pružili smo ruku i opet smo išli dalje.
Svi oni su bili mi, Nikšićani i građani Crne Gore.
Već nekoliko poslednjih godina, iz istih radionica iz kojih smo slušali sve te ranije zvekete, začuli su se i novi – nijesmo ravnopravni, nema nas u ovim, onim državnim organima, službama.
Nije demokratski… đe su proporcije…
Onda su se, kao i svaki put do sada potrudili da žestoko demantuju sebe.
Počeli su famoznim spiskovima mahati kao dokazom da ih je najviše na svijetu, više nego ikoga ikad i iđe.
Na spiskovima su i oni koji su se potpisali i oni kojima to nije ni palo na pamet.
Istovremeno se pokušava dokazati i nema nas niđe i ima nas svuda i više no svih ostalih. Mahanje i galama i ništa više.
Opet trče politički aktivisti i porodični biznis inkubatori, da se monopoli ne ugase, da apanaže uredno stižu.
Da lista SPC, DF, Demokrata, bude sveta lista. Lista svetog Macole.
No liste su liste. I one su izborne. Džaba se proglase svetim. Podliježu narodnoj volji.
A nas ima tačno onoliko koliko nas ima. Samo što mi kad kažemo nas mislimo na sve nas. I nas i vas!
Zato će Nikšić i ovoga puta ostati velik. I biti opet širok.
Jer svi mi znamo da će 30. avgusta nesumnjiva većinska narodna volja i u Crnoj Gori i u Nikšiću biti na strani upravo našeg Nikšića i naše Crne Gore".
