Prosječna zarada već odavno nije dovoljna za podmirivanje ni osnovnih troškova života, pa su za bilo koju veću investiciju građani prinuđenida se kreditno zadužuju.
Podaci Centralne banke pokazuju da je na kraju marta kreditno zaduženo skoro 153.000 građana koji bankama duguju milijardu 786 miliona eura, što je 10 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Skoro polovina ukupnih kredita su stambeni, dok se trećina odnosi na gotovinske, a osam odsto na hipotekarne.
To nam kažu stručnjaci ukazuje na to da uprkos povećanju zarada i penzija građani ne mogu da žive bez kredita.
“Kako je došlo do rasta zarada samo je došlo do povećanja zaduženja zbog toga što je taj okvir za zaduženje povećan i građani su iskoristili tu mogućnost. Ali ipak moramo da budemo svjesni da ovakve navike i standard mora da se mijenja ukoliko želimo da budemo dio Evropske unije, jer mnogo više građana EU štedi”, kaže za ekonomski analitičar Mirza Mulešković.
Podaci Centralne banke sa kraja marta pokazuju da građani u bankama štede ukupno dvije milijarde i 687 miliona eura, što je sedam odsto više nego lani.
Za takvu statistiku kako smatraju analitičari zaslužni su uglavnom stranci kojih je sve više u našoj državi.
S druge strane, ti podaci kaže Mulešković, ukazuju i na još jedan očigledan trend u društvu.
“Postoji raslojavanje stanovništva. Imate veliki dominantan broj ljudi koji sa svojim zaradama mogu da podmire svoje osnovne potrebe dok sa druge strane imate ograničen broj onih koji imaju mnogo više u odnosu na njih pa samim tim imaju mogućnost štednje”, zaključio je Mulešković.
