Ministarka kulture i medija Tamara Vujović kazala je da je cilj zakona da precizno definiše institucionalni, procesni i sankcioni okvir za primjenu Akta o digitalnim uslugama.
„Obaveze pružalaca usluga proizilaze iz evropske regulative, dok ovaj zakon određuje ko ih nadzire, kako se štite prava korisnika i kako se utvrđuje odgovornost za izričito propisane povrede. Ono što je nezakonito u offline svijetu biće nezakonito i u online prostoru“, kazala je Vujović.
Agencija za audiovizuelne medijske usluge biće koordinator za digitalne usluge i jedinstvena kontakt tačka za Evropsku komisiju, Evropski odbor i koordinatore drugih država članica.
„Nezavisnost ovog organa konkretizovana je članom 10. Drugi domaći nadležni organi pružaju pravnu, stručnu i tehničku pomoć u okviru svojih postojećih nadležnosti, ali ne učestvuju u donošenju odluka Agencije“, objasnila je Vujović.
Zakon uređuje i pitanja naloga protiv nezakonitog sadržaja na internetu, kao i naloga za dostavljanje informacija, dok ovlašćenje za njihovo izdavanje mora biti propisano posebnim zakonom.
Vujović je kazala da nadzor obuhvata pružaoce internet usluga za koje je nadležna Crna Gora ili koji su osnovani u Crnoj Gori, dok će za veoma velike onlajn platforme sa više od 45 miliona korisnika biti nadležna Evropska komisija.
Agencija će, kako je navela, moći da naloži usklađivanje sadržaja, prihvati obavezu pružaoca usluge da sadržaj ukloni ili uskladi sa propisima, kao i da izrekne privremenu mjeru radi sprečavanja neposredne opasnosti od ozbiljne štete.
„Za građane će biti naročito važan član 13, a to je kada oni šalju pritužbe Agenciji za audiovizuelne medijske usluge. One se mogu podnijeti elektronski, neposredno ili preko ovlašćene organizacije“, kazala je Vujović.
Dodala je da će Agencija potvrđivati prijem pritužbe, procjenjivati navode i dokaze i obavještavati podnosioca o ishodu, dok će se predmet prosljeđivati koordinatoru druge države članice ukoliko je on nadležan za konkretnog pružaoca usluga.
Poseban dio zakona odnosi se na zaštitu maloljetnika.
„Zaštita maloljetnika dobija konkretan sankcioni oslonac u članu 16, koji obuhvata povredu obaveza iz člana 28 Evropske direktive. To je, na primjer, da ne može da ima ciljano oglašavanje za maloljetnike, da su neodgovarajuće dizajnirani interfejsi za maloljetnike i slično“, pojasnila je Vujović.
Zakon uređuje i zaštitu potrošača na platformama, posebno kod onlajn kupovine.
„Platforma je dužna da do određene mjere obezbijedi i garantuje tačnost podataka, dakle nema obavezu da sve provjerava, samo u mjeri mogućeg“, rekla je Vujović.
Prekršajne odredbe predviđaju i visoke novčane kazne. Prema riječima ministarke, maksimalna kazna za pružaoca usluga može iznositi do šest odsto svjetskog godišnjeg prometa za određene povrede, odnosno do jedan odsto godišnjeg dohotka ili svjetskog godišnjeg prometa za procesne povrede.
„Agencija prikuplja dokaze i podnosi zahtjev za pokretanje prekršajnog postupka, ali naravno sud odlučuje o odgovornosti i o visini kazne“, kazala je Vujović.
Dodala je da, ukoliko platforma ne plati izrečenu kaznu, finansijska sankcija može biti uvećavana za pet odsto dnevno od dnevnog profita sve dok obaveza ne bude izvršena.
Zakonom je, kako je navela, predviđeno i finansiranje Agencije do pristupanja Evropskoj uniji, kao i trajno finansiranje nakon članstva.
