Informacije o vremenu su trenutno nedostupne.

“Novinarstvo donosi rezultat - utiče na vašu zajednicu ili društvo na najprogresivniji način”

Knjiga uličnom prodavcu Batu Krivokapiću kora hljeba, mir i utočište

45460970_825463670981442_5254605591430561792_n
rtcg.me
  • Autor onogost.me
  • 06.11.2018. u 09:55

Kada je prije tri godine napunio „Opel korsu“ knjigama i, kako kaže u šali, parkirao svoj štand u Ulici serdara Šćepana, pedesetpetogodišnji Bato Krivokapić, kao tehnološki višak u policiji, okrenuo je novu stranicu svog života i izabrao da baš uličnom prodajom knjiga zarađuje koru hljeba.

„Ništa nemam, nikakavo primanje, ni socijalno. Knjiga me hrani, i u materijalnom, i u duhovnom smislu“, počinje priču Bato.

Nije želio socijalu, već je u knjigama pronašao mir i utočište, dan za danom, sa puno vjere razvijajući svoj mali biznis.

„Vidio sam da mi to ide i onda sam baš počeo malo više da radim. Vidim narod se interesuje. Dosta ljudi dođe, neko ne kupi, neko kupi. Dođu mi studenti štro mi je najmilije, dođe omladina i stari“, kaže on dodajući da se na njegovom štandu mogu naći i stare knjige, ne za prodaju već kako bi ljudi mogli da pogledaju ukoliko im nešto treba.

Na Batovom improvizovanom auto štandu može se naći za svakog ponešto. Knjiga ima ni sam ne zna koliko.

„Nabavljam knjige sa svih strana. Povezan sam već sa ljudima iz Podgorice, Beograda, Novog Sada, sa primorja. Čak ima i divnih ljudi koji su mi poklonili duplikate. Uglavnom se snalazim. Ljude najviše zanima istorija Crne Gore, mada ja imam i stručne literature, pravne filosofije, knjige koje malo ko ima. Ljudi i sa strane dolaze kod mene da ih nabave, jer nijesu te knjige skupe, 3-4 eura, šta je to danas, kutija cigara. Ne mogu ja sad nešto tu da zaradim, pravo da vam kažem, ali volim ovo, strašno sam zavolio. Da mi je neko rekao ranije da je to zanimljiv posao, ne bih vjerovao. Upoznao sam mnogo ljudi, baš sam zadovoljan“, iskren je on.

Kod Bata često dolaze mnogi kad u potrazi za nekom knjigom odustanu na drugim mjestima.

Zna to dobro Ilija Mijušković, redovna Batova mušterija.

„Manje-više ovdje se nalaze mnoga značajna djela, kako savremena, tako ona iz dalje prošlosti i svak ko poželi da ima finu knjigu u rukama, interesantnu po sadržaju, trebalo bi da dođe“, kaže Ilija.

Kad odluči da se spakuje, knjige Bato čuva u autu. Hvali se ovaj neobični Nikšićanin podatkom da mu niko nikad nije uzeo niti jednu knjigu.

Ono što je počeo iz nužde, danas je preraslo u ljubav. Cijeni ovaj Nikšićanin knjigu, a ona mu vraća dobrim prijateljstvima koja svakodnevno stiče.

  RTCG

,,Pričajmo iskreno, bez uvreda, laži i spinovanja.”​

Ovaj razgovor se vodi prema Onogoštovim pravilima. Molimo, pročitajte pravila prije ulaska u diskusiju.

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Povezani članci

Upletene pletenice vire ispod crne marame, koja kao da uokviruje njen široki osmijeh. Crna bluza, suknja, buce i opasana cvijetna traveza krase poslednju pravu planinku, čuvenu tužilicu od osamdesetšest ljeta, na čijem licu su se urezale bore kao duboki kanjoni, niz koje su tekle rijeke suza za sinom kojeg joj je planina uzela, iako njome još ponosito gazi.
Jesen je vrijeme kada u Župi pomodre šljive, zamirišu džemovi i potekne čuvena župska šljiva. Jedne jeseni prije trideset godina, ne vidjevši crnu kantu punu tropa u mračnoj seoskoj noći, padoh na kamen i slomih ruku. Đed i otac su pogledali iskrivljenu ruku i rekli odlučno: ,,Vodimo je kod Mrkoja da je dlaži.”