Zet iz Slavonije zna kako da ugodi gostu

Zbog toga se nikada nije pokajao. Sa Draganom je dobio dvije kćerke, Ivanu koja je zasnovala sopstvenu porodicu, i Svetlanu koja je tek zakoračila u ponoljetstvo.

Ovaj slavonski Nikšićanin, ili nikšićki Slavonac, nikada nije “bježao” od kuhinje. Završio je za mesara i kuvara, radio u mnogim restoranima, hotelima, a supruga mu je „dobrovoljno predala“ kuhinju. Zašto da „smeta“ kada ima majstora u kući.

„Ma, zna se ko je u kući glavni kada je spremanje jela u pitanju. Žena se zbog toga ne buni. Naprotiv. Iako spremamo kako ko stigne, uglavnom se desi da to budem ja. Ali, ni ja se zbog toga ne bunim“, sa osmijehom kaže šarmantni četrdesetosmogodišnji Micek.

Kada dođu gosti, kaže, voli da se drži „protokola“ – teleća ragu čorba, sarma, meso. Tu su i obrok salate. Pa „ko voli, nek izvoli“. A njegova sarma je, priznaje, „prste da poližeš“. Jelo koje mu je, na neki način, postalo zaštitna karta.

„Moja sarma je nadaleko čuvena. Naravno da ne mogu odati tajnu kako je spremam, ali dovoljno je reći da je za svako jelo, pa tako i za sarmu, potrebno da čovjek sprema sa puno ljubavi. Ne treba zaboraviti da kupus traži masnoću i da sarma mora lagano da se kuva, ali dosta dugo“.

Iako je kuvar po profesiji ne dijeli drugima „lekcije“ o kulinarstvu. Ukoliko traže savjet od njega rad je da pomogne, u protivnom ćuti.

„Ako mi se svidi to što neko spremi poješću, ako mi se ne svidi, preskočiću i idemo dalje. Svako ima svoj način spremanja hrane i zašto bih nekoga ‘učio’ kako da sprema“.

Pored sarme najčešći recepti koje od Miceka traže su oni za obrok salate ili jela iz tzv. modernije kuhinje.

Kada se društvo okupi Micek ne ide bez kotlića i roštilja. Kaže, roštilj je neizbježan za druženja u prirodu, ali nije na odmet pojesti nešto i kašikom. Na primjer, gulaš, pasulj, ili neku čorbu. Zadovoljni svi, a on posebno jer voli drugima da ugodi.

Izvor: vijesti.me