CEZAP traži da banke prekinu da naplaćuju obradu kredita, iz Udruženja banaka kažu da će nastaviti s tom praksom

Presuda je donijeta po kolektivnoj tužbi Centra za zaštitu potrošača, a njihov advokat Miloš Vukčević istako je da je utvrđeno da su banke godinama unazad kršile kolektivna prava potrošača i u procentu od 1 do 1.7% nezakonito naplaćivale naknadu za obradu kredita, te da je u presudi naglašeno da je zabranjeno i slično ponašanje kako banke ne bi kroz fiksni iznos nastavili s takvom praksom.

“Mu u CEZAP-u smo pisali Centralnoj banci i guvernerki i koliko sam informisan ona je uputila dopis da banke usklade naknadu za obradu kredita. Ne kaže se da banka nema pravo na naknadu, ali onih administrativnih troškova koje uspije da dokaže. Međutim, u ovom sudskom postupku, tokom trajanja ovog perioda banke nisu uspjele da dokažu koji su to stvarni troškovi koje imaju i na taj način su doveli u neravnopravan položaj potrošača jer mu nisu shodno način u transparentnosti objasnili zaista koji su to troškovi, da li tih troškova ima.” naveo je Vukčević.

Bratislav Pejaković iz Udruženja banaka kazao je da su troškovi obrade kredita realni s više aspekata.

“S tehničkog aspekata, to su softveri, hardveri, intervencije vlasnika softvera koji podešavaju svaka intervencija na hardveru i softveru vrlo košta. Sa druge strane, imate potrošnju i vremena i obuka ljudi da sagledavaju dokumentaciju koju treba primiti, za koju treba evaluacija, vidjeti bonitet određenog klijenta. Ukoliko su veći iznosi, onda se uključuje i menadžment sa odlukama.” istakao je Pejaković.

Takve troškove međutim u CEZAP-u smatraju redovnim.

Pozivajući se na podatke Centralne banke Vukčević je istakao da su banke na osnovu ove naknade 2023. naplatile 7,3 miliona eura.