Cigarete i alkohol skuplji od 1. jula

To je definisano nacrtom Fisklane strategije do 2020. godine koju Vlada treba danas da utvrdi i da proslijedi Skupštini na usvajanje. Nakon toga trebalo bi da bude urađene izmjene zakona o akcizama. 

Predstavnici uvoznika i distrubutera cigareta, koje su “Vijesti” nijesu mogli da kažu za koliko će cijene biti veće jer im nije potpuno jasno ono što je Vlada juče objavila već da treba sačekati izmjenu zakon o akcizama. 

Prema nezvaničnim računicama, paklica cigareta mogla bi da bude skuplja za 10 do 30 centi.

Zbog predloženog povećanja  akcize na etil akohol sa 650 na 850 eura po heklolitru, litar žestokog pića, sa većim sadržajem etilalkohola, bio bi skuplji od 1. jula za oko desetak centi, a vina i piva za tri do četiri centa.

S obzirom da akciza čini dio osnovice za obračun PDV-a prihodi u budžet biće veći po ta dva osnova. Tako Vlada od većih akciza i PDV-a na akohol u ovoj godini očekuje 900 hiljada eura, a od većih akciza i PDV-a na duvanske proizvode 5,3 miliona eura.

“Prepoznajući rizik koji ovakva akcizna politika može proizvesti u smislu povećanja prometa cigareta na neformalnom tržištu, kao i visinu akciza u zemljama okruženja, preduzeće se dodatne mjere inspekcijskog nadzora”, objašnjeno je u Nacrtu  dokumenta u koji “Vijesti” imaju uvid.

Akcize na duvanske proizvode i alkohol nastaviće da se povećavaju i narednih godina kako bi bile usklađene sa iznosima u Evropskoj uniji. Od većih akciza na duvan Vlada do 2020. godine planira prihod od 35,6 miliona a od alkohola 4,3 miliona. 

Od početka naredne godine povećaće se akciza na gaziranu vodu i to  20 centi po litru u 2018. godini  i još po 10 centi u 2019. i 2020. godini. Od većih akcize na  gaziranu vodu očekuje se 7,7 miliona eura  u 2018. godini i po 3,8 miliona u 2019. i 2020. godini. Po tom osnovu povećaće se i prihodi od PDV-a za 1,3 miliona. Procijenjeno je da će se možda taj proizvod manje konzumirati tako da bi efekti na budžetske prihode mogli biti manji.  

Za 2019. godinu planirano je uvođenje akcize za ugalj, u skladu sa direktivama Evropske unije. Akciza na ugalj bi u 2019. iznosila   15 centi a računala bi se na energetsku vrijednost vrste uglja od jednog giga džula. U  2020. godini  akcija bi bila 30 centi po giga džulu. Očekuje se ukupno 4,6 miliona za dvije godine po tom osnovu, kao i 800 hiljada po osnovu većeg PDV-a na tu osnovicu.

Od povećanja osnovne stope PDV-a sa 19 na 21 odsto, koja počinje od 1. januara naredne godine  očekuje se na godišnjem nivou prihod od  42,8 miliona eura.

U nacrtu Vladinog dokumenta se navodi da dodatne mjere fiskalne konsolidacije neće značajnije uticati na usporavanje stope ekonomskog rasta u srednjem roku, a istovremeno će doprinijeti ostvarenju odživog ekonomskog rasta na dugi rok. 

“Od  ove  do 2020. godine  ostvariće se respektabilni rezultati u dijelu fiskalne konsolidacije kojima se obezbjeđuje puna kredibilnost javnih finansija Crne Gore i, uz poboljšanje kreditnog rejtinga značajno unapređuje njena pozicija na finansijskim tržištima”, navodi se u dokumentu.

Kako piše,  dodatne mjere  povećaće budžetske prihode  u neto iznosu od 132,9 miliona, dok će doći do smanjenja rashoda za 41,5 miliona. Zbog rashoda od 57,4 miliona ukupan neto efekat dodatnih mjera fiskalne konsolidacije iznosi 117 miliona.

Milijardu i po duga vraćamo do 2020.

Vlada naredne godine treba da obezbijedi  215 miliona eura za obaveze otplate duga koji dolazi na naplatu, dok će   2019. i 2020. godine  te obaveze biti značajno uvećane jer dolaze na naplatu obveznice koje su emitovane 2014. i 2015. godine. 

Po osnovu duga u 2019. godini moraće da se vrati  530 miliona, a 2020.   oko 760 miliona eura.

Očekuje se rast javnog duga do 2018. godine kada će dostići maksimum od 74,6 odsto BDP-a, nakon čega se očekuje blagi pad u 2019. a  značajno smanjenje na 67 odsto  BDP-a je u 2020. godini.

“U slučaju sporijeg ekonomskog rasta, može doći do smanjenja planiranih prihoda i povećanja potreba za zaduživanjem što bi rezultiralo povećanjem visine duga”, navela je Vlada.

Funkcionerima julska zarada niža 6 odsto, ušteda 900 hiljada

Plate državnim funkcionerima u javnom sektoru biće smanjenje od prvog jula ove godine za šest odsto što će donijeti uštedu  oko 900 hiljada u ovoj godini. 

Ova mjera važiće samo za 2017. i 2018. godinu, pa će ukupna ušteda biti, kako je navedeno 1,7 miliona eura. 

Iznos za bruto zarade u javnom sektoru smanjiće se i zbog manjeg izdvajanja za  varijabilni dio zarade, smanjenja koeficijenta funkcionerima za jedan odsto (što se primjenjuje od aprila kao dio dogovora sa sindikatima koji su spriječili ukidanje minulog rada) i očekivanog smanjenje broja zaposlenih u državnim službama. 

Najavljeno je da neće biti otpuštanja radnika već će na tri prirodna odlaska zaposlenih u javnom sektoru, zaposliti jednog novog radnika. 

“Po ovim osnovama rashodi budžeta će se smanjiti za 3,5 miliona u periodu od ove do 2020. godine. Po osnovu smanjenja  koeficijenta za zarade za jedan odsto  onima koji imaju koeficijet  iznad 4,10 odsto očekivana ušteda u naredne dvije godine  biće 2,8 miliona eura godišnje”, navedeno je u dokumentu Vlade, uz obrazloženje da će novac zbog umanjenog koeficijenta za jedan odsto biti vraćen u 2019. i 2020. godini.

Izvor: vijesti.me