Crna Gora uvezla hranu za 310 miliona eura

Iz Monstata je saopšteno da je izvezena roba vrijedna 266,2 miliona eura, što je 15,4 odsto više u odnosu na uporedni period.

Uvoz je bio veći 15,2 odsto i iznosio je 1,6 milijardi eura.

“Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 16,7 odsto i ista je u odnosu na isti period prethodne godine”, rekli su iz Monstata.

Iz Monstata su saopštili da su u strukturi izvoza prema standardnoj međunarodnoj trgovinskoj klasifikaciji najviše zastupljene sirove materije, sem goriva (sektor 2), u iznosu od 60,1 milion eura, koji čine mineralne rude i otpaci metala 35,5 miliona eura, pluta i drvo 20,3 miliona eura i ostalo.

U izvozu dominira izvoz električne energije, koji je za prvih osam mjeseci uvećan 66,9 odsto u odnosu na isti period lani i bio je vrijedan 48,35 miliona eura.

Nakon struje, Crna Gora je tradicionalno najviše izvozila obojene metale, odnosno aluminijum. Izvoz tog metala je bio u prvih osam mjeseci vrijedan 44 miliona eura i za devet odsto je veći nego u istom periodu prošle godine.

Izvoz mineralnih ruda, gdje dominira ruda boksit je iznosio 35,46 miliona eura i povećanje u odnosu na isti period prošle godine 10,6 odsto.

U prvih osam mjeseci Crna Gora je izvezla hranu vrijednu 18,73 miliona eura, što je povećanje od 11,9 odsto u odnosu na lani u istom periodu.

Izvoz mesa je iznosio 10,15 miliona eura i povećanje 9,8 odsto, dok je izvoz povrća i voća bio vrijedan 5,77 miliona eura i veći je 31,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

U prvih osam mjeseci uvezli smo hranu vrijednu 309,7 miliona eura, što je 19,3 odsto više nego lani u istom periodu.

Evidentan je veliki porast uvoza nafte i njenih derivata. Do kraja avgusta uvezli smo naftu vrijednu 119,9 miliona eura, što je čak 61,9 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Lani je zbog posljedica pojave korone bila smanjena privredna aktivnosti, a i često je dolazilo do obustave saobraćaja, što je prozrokovalo znatno manje trošenje nafte i njenih derivata.

Najveći spoljnotrgovinski partneri u izvozu bili su Srbija sa 69,1 milion eura, Švajcarska sa 21,5 miliona eura i Bosna i Hercegovina sa 21,3 miliona eura.

Najveći spoljnotrgovinski partneri u uvozu bili su Srbija sa 321,2 miliona eura, Kina sa 160 miliona eura i Njemačka sa 148,8 miliona eura.

Spoljnotrgovinska robna razmjena bila je najveća sa potpisnicama Centralno-evropskog sporazuma o zoni slobodne razmjene (CEFTA) i sa EU.