Izvoz hrane uvećan 12,7 odsto, a uvoz nafte upola manji

Izvoz tih glavnih izvoznih proizvoda je u prethodnoj godini, koju je obilježila pandemija i kovid kriza, smanjen u odnosu na 2019. godinu, a ono što raduje je da je lani za 12,7 odsto uvećan izvoz hrane. Crna Gora je u prošloj godini najviše trošila za uvoz mašina i transportnih uređaja, hrane, medicinskih i farmaceutskih proizvoda i nafte i naftnih derivata. Zbog uticaja pandemije i smanjene privredne aktivnosti uvoz nafte je bio manji gotovo za polovinu u odnosu na 2019. godinu, dok je uvoz električne energije smanjen za trećinu.

Izvoz

Podaci Monstata pokazuju da je u prošloj godini na prvom mjestu bio izvoz obojenih metala, odnosno aluminijuma. Taj izvoz je bio vrijedan 56,29 miliona eura i za 10,9 odsto je manji nego u prethodnoj godini.

I električna energija se tradicionalno visoko kotira u strukturi crnogorskog izvoza. Lani je izvezena struja bila vrijedna 49,7 miliona eura, što je 14,9 odsto manje nego u 2019. godini.

Izvoz mineralnih ruda, gdje dominira ruda boksit, prošle godine je iznosio 46,5 miliona eura i bio je za 7,3 odsto smanjen u odnosu na 2019. godinu.

Prošlogodišnji izvoz hrane je porastao za 12,7 odsto u odnosu na 2019. godinu i bio je vrijedan 28,63 miliona eura. U strukturi izvoza hrane izdvaja se meso i prerađevine od mesa sa 15,53 miliona eura. Izvoz mesa je u odnosu na 2019. godinu uvećan za 14,6 odsto. Izvoz povrća i voća je lani bio vrijedan 7,52 miliona eura, što je za 13,3 odsto više nego u 2019. godini.

Podaci Monstata pokazuju da je u prethodnoj godini izvoz pića bio niži za čak 22,4 odsto u odnosu na 2019. godinu.

Izvoz gvožđa i čelika iznosio je 12,76 miliona eura i bio je 30,8 odsto manji nego u 2019. godini, što je posljedica smanjenja proizvodnje u kompaniji Tosčelik, u okviru koje posluje nikšićka željezara.

Uvoz

Crna Gora najviše je lani potrošila za uvoz mašina i transportnih uređaja 485 miliona eura. To je 16,1 odsto manje nego u 2019. godini. Od toga je uvoz drumskih vozila bio vrijedan 122,16 miliona eura i za 34,2 odsto je manji nego u 2019. godini.

Crna Gora je prethodne godine za uvoz hrane potrošila 395,14 miliona eura, to je za 16,7 odsto manje nego u 2019. godini. Uvoz mesa i njegovih prerađevina je bio vrijedan 89,4 miliona eura, što je 19,9 odsto manje nego u 2019. godini. Za uvoz povrća i voća utrošeno je 62,29 miliona eura, što je 18,4 odsto manje nego u prethodnoj godini, dok je uvoz žitarica i proizvoda od njih iznosio 60,69 miliona eura i bio je za 12,8 odsto manji nego u 2019. godini.

Za uvoz mliječnih proizvoda i jaja lani smo utrošili 43 miliona eura, što je 21,4 odsto manje nego u 2019. godini.

Kao posljedica smanjene privredne aktivnosti i čestih obustava saobraćaja u prošloj godini uvoz nafte i naftnih derivata je zabilježio oštar pad od 45,1 odsto. Lani je uvoz nafte i njenih derivata bio vrijedan 116,12 miliona eura.

Iz sličnih razloga uvoz električe energije je zabilježio pad od 33,9 odsto u odnosu na 2019. godinu i lani je bio vrijedan 40,77 miliona eura.

Crna Gora je prepoznata kao država sa velikim brojem telefona, a njeni građani kao ljubitelji telefonskih aparata. Lani je uvoz telekomunikacionih aparata i uređaja iznosio 67,74 miliona eura i bio je za 5,7 odsto manji nego u 2019. godini.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmjena Crne Gore u prošloj godini je, prema preliminarnim podacima Monstata, iznosila 2,47 milijardi eura, što je 18,1 odsto manje u odnosu na 2019.

Iz Monstata je saopšteno da je izvezena roba vrijedna 365,9 miliona eura, što je 11,9 odsto manje u odnosu na 2019. Uvoz je bio manji 19,1 odsto i iznosio je 2,1 milijardu eura.

Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je u prošloj godini 17,4 odsto i veća je u odnosu na 2019. kada je iznosila 16 odsto.

Najveći spoljnotrgovinski partneri u izvozu u prošloj godini bili su Srbija sa 101 milion eura, Slovenija sa 35,8 miliona eura i Kosovo sa 23,4 miliona eura.

Najveći spoljnotrgovinski partneri u uvozu bili su Srbija sa 414,9 miliona eura, Kina sa 218 miliona eura i Njemačka sa 204 miliona eura.

Spoljnotrgovinska robna razmjena bila je najveća sa potpisnicama Centralnoevropskog sporazuma o zoni slobodne razmjene (CEFTA) i sa Evropskom unijom.

Najviše se uvozilo u martu, a izvozilo u decembru

Najveća spoljnotrgovinska razmjena zabilježena je u martu, kada su registrovani prvi slučajevi zaraze korona virusom u Crnoj Gori. Spoljnotrgovinska razmjena je u martu bila vrijedna 232,57 miliona eura, od čega se na uvoz odnosilo 205,15 miliona eura. To je i mjesec u kome je ostvaren najveći uvoz u prošloj godini. Najmanji uvoz zabilježen je u januaru 138,8 miliona eura.

Lani je najveći izvoz ostvaren u decembru 41,6 miliona eura, a najmanji u maju 18,79 miliona eura.

Zbog korone povećan uvoz medicinskih proizvoda

Pandemija kovid-19 uslovila je da prošle godine uvoz medicinskih i farmaceutskih proizvoda bude uvećan za 8,3 odsto u odnosu na 2019. godinu i iznosio je 116,37 miliona eura.

U 2019. godini je zabilježeno smanjenje uvoza odjeće i obuće. Za uvoz odjeće smo utrošili 66,5 miliona eura, 21 odsto manje nego u 2019. godini, dok je uvoz obuće bio vrijedan 29,85 miliona eura, što je 17,2 odsto manje nego u 2019.

Izvor: Pobjeda