Svjetska banka smanjila prognozu crnogorske ekonomije

Iako je udio ekonomske aktivnosti koji je direktno povezan sa Rusijom i Ukrajinom relativno mali za Zapadni Balkan u cjelini, nekoliko zemalja je i dalje osjetljivo na šokove iz Rusije, uključujući Crnu Goru za 11 odsto njenih stranih direktnih investicija i Srbiju za pet odsto njenog izvoza i 5,4 odsto uvoza.

Na Zapadnom Balkanu, stopa rasta će opasti na 3,2 odsto u 2022, a efekti rata se prelijevaju na ovaj podregion uglavnom kroz kanal sirovina.

Srednjeročno, očekuje se da ovaj pod-region ima koristi od nedavno usvojenog Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan Evropske unije, koji će mobilisati sredstva za podršku konkurentnosti i inkluzivnom rastu, kao i za zelenu i digitalnu tranziciju.

“Iako je udio ekonomske aktivnosti koji je direktno povezan sa Rusijom i Ukrajinom relativno mali za Zapadni Balkan u cjelini, nekoliko zemalja je i dalje osjetljivo na šokove iz Rusije, uključujući Crnu Goru za 11 posto njenih stranih direktnih investicija i Srbiju za 5 posto njenog izvoza i 5,4 odsto uvoza”, navodi se u izvještaju.

Međutim, ističu, daleko akutniji rizici po Zapadni Balkan potiču od mogućih poremećaja u snabdijevanju prirodnim gasom i naftom.

“Ovaj pod-region 67 odsto svog prirodnog gasa uvozi iz Rusije, a Bosna i Hercegovina, Sjeverna Makedonija (preko bugarskog cjevovoda) i Srbija u potpunosti zavise od Rusije za svoje snabdijevanje prirodnim gasom”, navodi se u izvještaju.

Slično kao i u slučaju centralne Evrope, indirektni efekti rusko-ukrajinskog konflikta predstavljaju značajan rizik za Zapadni Balkan, naročito ako konflikt pokrene usporavanje ekonomije u euro zoni.

“Zapadni Balkan se snažno oslanja na euro zonu kao destinaciju za 63 odsto svog izvoza, dok više od polovine stranih direktnih investicija i gotovo dvije trećine svih doznaka koje stižu u ovaj pod-region potiče iz euro zone”, ističe se u izvještaju.

Ekonomski pad Ukrajine zbog ruske invazije bit će 45 odsto ove godine

Ekonomska aktivnost regiona opašće za 4,1 posto ove godine, u odnosu na predratnu projekciju rasta od 3 posto, kako ekonomski šokovi rata pojačavaju i dalje prisutne uticaje pandemije COVID-19. Ovo bi bio drugi ekonomski pad za dvije godine, i dostruko veći od pada izazvanog pandemijom tokom 2020.

Očekuje se da će ekonomski pad Ukrajine biti procijenjenih 45,1 posto, iako će razmjere pada zavisiti od trajanja i intenziteta rata. Pogođena sankcijama bez presedana, ekonomija Rusije već je zapala u duboku recesiju, a proizvodnja će prema projekcijama opasti 11,2 posto u 2022.

“Razmjere humanitarne krize izazvane ratom su zapanjujuće. Ruska invazija zadaje masivan udarac ukrajinskoj ekonomiji i nanosi ogromnu štetu infrastrukturi. Ukrajini je odmah potrebna ogromna finansijska podrška, dok se bori da održi svoju ekonomiju i obezbijedi rad vlade kako bi podržala ukrajinske građane koji se suočavaju sa patnjom i bore sa ekstremnom situacijom,“ izjavila je Anna Bjerde, potpredsjednica Svjetske banke za region Evrope i centralne Azije..

Rat pojačava rastuću zabrinutost u pogledu oštrog globalnog ekonomskog usporavanja, rastuće inflacije i duga, kao i skoka siromaštva. Ekonomski uticaj se prostire kroz različite kanale, uključujući robna i finansijska tržišta, trgovinske i migracione veze i negativan uticaj na poverenje.

Rat takođe teško pogađa rastuće i zemlje u razvoju u Evropi i centralnoj Aziji, regionu koji je već bio na pragu ekonomskog usporavanja ove godine zbog i dalje prisutnih efekata pandemije. Pored Rusije i Ukrajine, očekuje se da ove godine i Bjelorusija, Kirgistan, Moldavija i Tadžikistan uđu u recesiju, dok su projekcije rasta smanjene za sve ekonomije zbog prelijevanja efekata rata, slabijeg rasta od očekivanog u euro zoni i berzanskih, trgovinskih i finansijskih šokova.

Region uvozi oko 40 posto pšenice iz Rusije i Ukrajine, a zemlje centralne Azije i južnog Kavkaza uvoze oko 75 posto ili više. Rusija je takođe glavna izvozna destinacija za mnoge zemlje, dok doznake iz Rusije čine blizu 30 posto BDP-a u nekim zemljama centralne Azije (Kirgistan, Tadžikistan).

“Rat u Ukrajini i pandemija još jednom su pokazali da krize mogu da izazovu rasprostranjene ekonomske štete i vrate godinama unazad dohodak po stanovniku i ostvarena razvojna dostignuća. Vlade u regionu treba da ojačaju svoje makroekonomske rezerve i kredibilnost svojih politika sa ciljem suzbijanja rizika i djelovanja u slučaju narušenih trgovinskih i investicionih kanala; da ojačaju mehanizme socijalne zaštite radi zaštite najranjivijih grupa, uključujući i izbjeglice; i da očuvaju fokus na unapređenje energetske efikasnosti kako bi se obezbijedila održiva budućnost,“ kaže Asli Demirgüç-Kunt, glavna ekonomistica Svjetske banke za Evropu i centralnu Aziju.