Traže šest miliona da zarade četiri

Oni su RTCG rekli da im za početak proizvodnje treba integrisana dozvola od Agencije za zaštitu životne sredine i Agencije za zaštitu konkurencije. Očekuju da bi im, uz pomoć Vlade, proces dobijanja tih dozvola mogao biti ubrzan.

Vujović je rekao da bi u ponedjeljak trebalo da sa češkom kompanijom potpišu dvogodišnji ugovor o saradnji, sa mjesečnom proizvodnjom od 1,7 hiljada tona. Tvrdi da bi ti Česi dali EPCG – Željezari svoje sertifikate, jer ih ta nova kompanija nema.

“Češka firma od nas zahtijeva da već polovinom septembra ili početkom oktobra počnemo da isporučujemo tu robu”, naveo je Vujović.

On tvrdi da se integrisana dozvola može dobiti za šest mjeseci, pa da Agencija to rješava, kako je kazao, u hodu.

Od matične firme, naveo je, traže šest i po miliona eura, koliko je navodno bilo predviđeno biznis planom iz januara, a nadaju se godišnjem profitu od dva miliona eura.

Manojlović je rekao da iz desetak država imaju upite i interesovanja za kupovinu željeza, ali da se čeka početak proizvodnje.

Krajem prošlog mjeseca u javnost je procurila informacija da biznismen Miodrag Davidović Daka hoće da pokrene proizvodnju u pogonima Kovačnice i Čeličane.

EPCG ne bi da uskače

Tada je reagovala uprava EPCG i saopštila da „ponude koje uključuju bilo kakvu dodatnu investiciju EPCG u pokretanje proizvodnje čelika Željezare nijesu primili, ni razmatrali niti će ih uopšte razmatrati“.

“EPCG uopšte ne treba da se bavi proizvodnjom čelika u EPCG – Željezara, jer to nije u skladu sa djelatnostima nacionalne elektroenergetske kompanije. Osim toga upoznati smo sa time da to nije profitabilan biznis i od proizvodnje čelika pri sadašnjem nivou opreme u bivšoj Željezari – EPCG ne može da ostvari bilo kakve benefite. Shodno tome, kao osnivač EPCG – Željezara moramo voditi računa o interesima EPCG”, saopšteno je tada iz borda te kompanije.

Dodali su da su spremni da podrže sve prerađivačke kapacitete u fabrici, prije svega izradu konstrukcija i elemenata potkonstrukcija za projekte koji se realizuju u okviru EPCG i za potrebe tržišta u regionu.

“EPCG ima i limitirajuće zakonske faktore i obaveze iz Ugovora o kupoprodaji imovine bivše Željezare i shodno tome ne može se baviti organizacijom procesa proizvodnje u EPCG-Željezara”, naveli su i dodali da su otvoreni da u zakonitom i transparentnom procesu nađu najprihvatljiviji model za očuvanje i valorizaciju proizvodnih kapaciteta, ali na način da to bude dugoročan i održiv proces bez direktnog učešća osnivača u proizvodnji čelika.

Dva dana kasnije, početkom avgusta, predsjednik Savjeta Agencije za zaštitu konkurencije Dragan Damjanović saopštio je da bi se ulaganje EPCG u proizvodnju čelika u nikšićkoj željezari smatralo državnom pomoći, čime bi bile prekršene evropske norme i prakse.

“Kršenje tih pravila dovelo bi do usporavanja u pregovorima u Poglavlju 8 sa Evropskom unijom i Crna Gora bi dobila neko novo mjerilo za zatvaranje poglavlja”, upozorio je Damjanović i naglasio da su od EPCG, kada su kupovali imovinu Željezare, dobili uvjeravanja da će se EPCG – Željezara baviti isključivo drugim djelatnostima, odnosno proizvodnjom električne energije iz obnovljivih izvora.

Naveo je i da bi Agencija uskoro trebala da da mišljenje na zahtjev državne EPCG od početka godine da li je kupovina imovine Željezare za 20 miliona eura državna pomoć.

Što se tiče integrisane dozvole za velikog zagađivača, bivšem vlasniku željezare Tosčeliku je trebalo tačno sedam godina da je dobije. Agencija za zaštitu životne sredine im je vraćala dokumentaciju na dopunu i izdala dozvolu 2019. godine, taman uoči prestanka proizvodnje zbog nemogućnosti profitabilnog poslovanja.

Kriza u bordu

Na odluke sindikalaca i glavnog menadžera EPCG – Željezare ne gledaju svi odgovorni jednako. Na jučerašnjoj konstitutivnoj sjednici Odbora direktora EPCG – Željezare juče, kako je saopšteno, nije izabran predsjednik tog tijela, jer nijedan kandidat nije dobio neophodnu većinu.

“Maksim Vučinić i Ratko Dubljević dobili su po tri glasa, a jedan član Odbora je bio uzdržan”, navodi se u saopštenju Elektroprivrede CG.

Naveli su da novi i prošireni sastav Odbora direktora EPCG – Željezare, čiji su članovi izabrani na 73. sjednici Odbora direktora EPCG, čine Lidija Nikolić, Milinko Čvorović, Maksim Vučinić, Ratko Dubljević, Fuad Feratović, Đorđije Garčević i Radovan Đikanović.

EPCG je 100-postotni vlasnik EPCG – Željezare, čiju je imovinu kupila za 20 miliona eura krajem prošle godine od Tosčelika.

Filipović preporučuje opcioni ugovor

Komentarišući navode direktora i sindikalca EPCG-Željezare, ekonomski analitičar Oleg Filipović za Pobjedu navodi da je na mjestu menadžmenta ove kompanije da ne bi potpisao ugovor o tehničkoj saradnji, koji se može i ne mora realizovati, već opcioni ugovor.

“Njime se jasno utvrđuju obaveze i količine koje bi trebalo da budu isporučene, a kroz njega bi se jasno vidjelo koji se profit može očekivati od posla, pa ne bi bio problem da se dođe do novca. Da li bi taj novac dobili od IRF ili neke poslovne banke, ili pak od vlasnika kompanije Elektroprivrede, sada je pitanje, ali bi taj ugovor svakako trebalo da prati biznis plan u vezi tog posla”, smatra Filipović.

Čak i ako bi uspjeli da obezbijede samo toliko novca koliko im je potrebno za početak proizvodnje, bilo bi za sada dovoljno, ukoliko je tačna informacija da je češka kompanija spremna da kupuje od njih.

“Ne bi se čekala odluka EPCG, već bi menadžment Željezare trebalo da preuzme odgovornost i ne zavisi samo od vlasnika da li će uložiti ili ne”, kazao je Filipović.

Ukoliko se traži investitor, potrebno je definisati šta bi on dobio zauzvrat, a ukoliko bi to bile akcije, onda bi to mogao biti njegov ulazak na mala vrata u vlasništvo kompanije.

Zato bi, kako ocjenjuje Filipović, bilo najbolje da se potpiše opcioni ugovor, čime bi se lakše došlo do novca, jer postoji dokazan kupac i sa tim bi mogli pregovarati i sa finansijskim institucijama, ali i obezbijediti potrebne licence i sredstva za početak proizvodnje. Sa tim bi mogli i pred odbor direktora EPCG te i da njima vrate novac ako ga investiraju.