Berti: S ponosom ću pronositi Ljubovu priču

“Kada sam pitao organizatore koja je to priča sa kojom se čitav grad identifikuje, oko koje je ujedinjen, bez podjela i nezadovoljstva, koja predstavlja Nikšić, ispričali su mi priču o Ljubu Čupiću. Bio sam veoma srećan da mu posvetim tu kompoziciju, iako sam razmišljao da napišem novi tekst, ali što sam više razmišljao, uviđao sam da ova postojeća odgovora njegovoj priči do najsitnijih detalja“, objasnio je Berti.

Upravo je borba protiv fašizma jedna do njegovih ideja vodilja zbog čega su ga, kako kaže, pripadnici profašističkih grupa u Italiji nerijetko napadali.

„Narod ovdje zaista i dalje snažno osjeća te vrijednosti antifašizma, svi su tome ujedinjeni. U Italiji nije tako. I dalje imamo onih koji će reći da je fašizam ideja. Fašisam nije ideja“, poručio je on.

Iz Nikšića i sa festivala, kaže, nosi najljepše moguće utiske i nada se povrtaku.

„Može se vidjeti publika svih uzrsta, djeca, starci, odrasli, manifestacija je posvećena upravo narodu, bez površnosti, veoma raznolika i nije zatrpana muzičkim trupama, već je sve mnogo jednostavnije“, dodao je on.

Fedriko kaže da će pjesmom s ponosom pronositi Ljubovu priču gdje god bude nastupao, a to već i čini preko svoje web stranice na kojoj se nalazi čitava priča o narodnom heroju iz Nikšića.

E quei briganti neri mi hanno arrestato           

in una cella scura mi han portato                     

mamma non devi piangere                                

per la mia triste sorte                                         

piuttosto che parlare                                          

vado alla morte                                                  

E quando mi han portato alla tortura               

legandomi le mani alla catena                         

stringete pure forte                                         

le mani alla catena                                          

piuttosto che parlare                                   

torno in galera

E quando mi han portato in tribunale             

chiedendo se conosco il mio compare           

si si che lo conosco                                       

ma non dirò chi sia                                         

io sono un partigiano                                      

non una spia

E quando mi han portato al tribunale               

chiedendo se conosco il mio pugnale              

si si che lo conosco                                         

ha il manico rotondo                                       

nel cuore dei fascisti                                      

lo piantai a fondo                                            

E quando l’esecuzione fu preparata              

Fucile e mitraglia eran puntati                       

non si sentiron colpi                                     

della fucilazione                                            

ma si sentiva un grido:                                  

“Rivoluzione!”                          

Te brigade crne

u tamnicu me mračnu baciše

ne plači, mati

nad sudbinom mojom tužnom

u smrt ću poći

al ništa kazati neću

I tad me stadoše mučiti

sa lancima na rukama

stegnite još jače

vraćam se u zatvor,

al ništa kazati neću

I kad me pred sud izvedoše

pitajući da li poznajem prijatelja svog

da, da, poznajem ga

ali neću reći ko je

ja sam partizan, ne špijn

I kad me pred sud izvedoše

pitajući me dal’ se sjećam svog bodeža

da, da, sjećam ga se

ručka mu okrugla

u fašističko srce

zarih ga duboko

I kad je sve bilo spremno za smaknuće

u mene uperene puške i mitraljezi

nije se čula egzekucija

već samo jedan povik:

„Revolucija!”